Sve zdravstvene statistike pokazuju da u međuvremenu nismo naprasno ozdravili, naprotiv: broj infarkta srca, moždanih udara, povreda i ostalih stanja posle kojih se preporučuje rehabilitacija, u stalnom je porastu. A to dokazuje da se uputi za banje sve škrtije overavaju.
Kada se saberu i pacijenti koji su uput dobili prošle, a u banju stigli ove godine, u prvih šest meseci u rehabilitacionim centrima o trošku zdravstvenog osiguranja boravilo je 21.628 osiguranika.
“U proseku se u banji provodi 17 dana, što kasu zdravstvenog osiguranja košta 56.289 dinara po pacijentu ” kažu u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja.
U rehabilitacione centre u kojima je za korisnike koji dolaze o trošku zdravstvenog osiguranja odvojeno oko 3.000 kreveta, najčešće se išlo posle ugradnje veštačkog kuka ili kolena, zbog paralize, posle infarkta, preloma potkolenice, ugradnje bajpasa, prevencije komplikacija dijabetesa… Za troškove boravka ovih pacijenta centri su ispostavili fakture RFZO na 1,2 milijarde dinara.
U Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, gde je od dijabetesa i komplikacija ove bolesti, recimo 2011. godine, o trošku osiguranja boravio 9.531 pacijent, od početka godine, lečena su 2.593 obolela, od kojih je 1.098 na produženoj rehabilitaciji.
Uz sve oštrije sito za upućivanje, na to je uticala i činjenica da je u međuvremenu rehabilitacija dijabetičara sa 10 skraćena na pet dana, pa se mnogima i ne isplati da „potegnu“ do Vrnjačke Banje na tako kratak oporavak.
“Prema našim saznanjima, za godinu dana u „Merkur“ nije otišlo 300 dijabetičara koji su imali upute za banju, jer nisu mogli da plate put, a nisu znali da od zdravstvenog osiguranja mogu da traže i novac za kartu” kaže Damjan Damjanović iz Udruženja „Plavi krug“.
Uz činjenicu da u zdravstvenoj kasi, verovatno, nema dovoljno para za rehabilitaciju, na sve ređi boravak u banji, bar zbog dijabetesa, svakako utiče i to da lekari iz Beograda ne vole baš da upućuju pacijente u „Merkur“, jer im tamo menjaju terapiju.
Daleko od toga da nije dobro ići u banju, ali ne sme glavni uspeh doktora u banji da bude to što su tri odsto dijabetičara skinuli sa insulina, čime su se hvalili, a ne znaju kakvo je kasnije bilo zdravstveno stanje tih pacijenata.