Trifunović je 22. septembra 1991. godine predao kasarnu u Varaždinu u Hrvatskoj sa velikom količinom naoružanja, među kojim su bili i tenkovi, kako bi spasao 280 vojnika i oficira, dok su mu žena i deca bili taoci.
Trifunović je tvrdio da je podređenima izdao zadatak da onesposobe tehniku i borbena sredstva i da neprijatelju nisu ostavili gotovo ništa.
U Beogradu je osuđen za izdaju, da bi ga posle snažnog pritiska javnosti tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić abolirao 1997. godine. Vrhovni sud Srbije je 2010. godine ukinuo presudu protiv njega i grupe njegovih oficira.
U Hrvatskoj se protiv njega vodio ponovljeni postupak zbog optužbi za ratne zločine. Okružni sud u Varaždinu ga je 1993. godine pravosnažno osudio za ratni zločin na varaždinskom području, ali je županijski sud u Varaždinu na njegov zahtev 2013. odlučio da obnovi postupak.
Objavio je tri knjige o svom slučaju “Moja borba za istinu”, “Buđenje savesti – u borbi za istinu i pravnu državu” i “Neću milost”.
Trifunović je rođen je 1938. godine u Prijedoru u Bosni i Hercegovini.
Uzrok smrti, kao i datum i vreme sahrane u Bosni i Hercegovini biće naknadno saopšteni.
Не могу сви бити хероји као мајор Милан Тепић и Стојадин Мирковић, и они су били у сличној ситуацији, али се нису предали, него јуначки погинули, што истински ратник у таквој ситуацији и чини.