Svesni da voćarstvo, da bi bilo isplativo, zahteva veliko znanje, rad i ulaganja, ali još veće strpljenje, od samog početka ništa nisu prepuštali slučaju, tako da su već u drugoj godini od podizanja voćnjaka sa površine 3,5 hektara u dragačevskom selu Guberevci ubrali 85 tona jabuka.
ZAHARIJEVA ZASLUGA: Rođeni Dragačevac Basarić kaže da je ideja o voćnjaku Milojevićeva, „uprkos činjenici da je rođen i odrastao na beogradskom asfaltu“.
„Igrajući širom Evrope imao sam priliku da se uverim da voćarstvo može biti unosan biznis, čak i kada je reč o relativno malim površinama, ali nisam ni pretpostavljao da bih jednog dana mogao i sam da uzgajam voće. Posle završetka karijere, kao i svi sportisti, našao sam se pred dilemom šta dalje, kako i u šta uložiti novac. Ideju za bavljenje voćarstvom dale su mi TV emisije Zaharija Trnavčevića, ali i to što moj prijatelj Basara u Dragačevu ima posed pogodan za voćarsku proizvodnju. To je u startu podrazumevalo manja ulaganja“, kaže za Novi magazina Milojević, koji kao sportski direktor beogradske Mega vizure još ima veze sa košarkom, za razliku od ortaka.
Podstaknuti svetskim iskustvima i trendovima, prvobitno su hteli da uzgajaju organsko voće, ali kako u Srbiji nema jasne regulative za ovu vrstu proizvodnje hrane, odustali su i 2008. u Guberevcima podigli klasičan jabučnjak.
„Cena organski proizvedenog voća tada je bila slična kao voća proizvedenog na konvencionalan način, a ulaganja u neorgansku proizvodnju bila su veća pa smo se odlučili za standardan voćnjak. U sadnice i nabavku opreme investirali smo 150.000 evra.
Pošto isplativost voćarske proizvodnje prevashodno zavisi od kvaliteta sadnica, kompletan zasad i opremu uvezli smo iz Italije, koja je jedna od vodećih evropskih zemalja kada je reč o voćarskoj proizvodnji“, kaže za Novi magazin Dragan Basarić.
(Opširnije u štampanom izdanju)