Ministarka je navela da posle donošenja ovog Zakona više neće biti potrebno dobijanje dozvole za zapošljavanje, odnosno zamenu onih koji odlaze, naročito u onim preduzećima u kojima ima potrebe za uvođenjem novih profila, ali da će poslodavac morati da napravi “prostor” za te ljude.
Kako je navedeno u obrazloženju, smanjenje broja zaposlenih u naredne tri godine bi trebalo da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP godišnje.
Ministarka udovički je rekla da je u Srbiji problem to što javni sektor ne usklađuje strukturu zaposlenih sa sredstvima kojima raspolaže i dodala da se nada da će do 2018. godine, do kada će zakon važiti, taj način ponašanja biti promenjen.
Predlogom zakona određeno je i da zaposleni kojima prestane radni odnos u postupku racionalizacije imaju pravo na otpremninu u visini trećine plate po godini rada.
Ministarka je navela da ukoliko neko ode sporazumno, neće moći da se zaposli ponovo u javnom sektoru u vreme trajanja ovog zakona.
Ona je dodala da će ovim zakonom biti obuhvaćena i komunalna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, što do sada nije bio slučaj.
Prema zakonu, maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalnih samouprava koje imaju do 50.000 stanovnika biće 9,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika. Za lokalne samouprave od 50.000 do 100.000 stanovnika biće 11 zaposlenih na 1.000 stanovnika, a za lokalne samouprave od 100.000 do 150.000 stanovnika 13 zaposlenih na 1.000 stanovnika.
Dozvoljeni maksimum za grad Kragujevac je 15 zaposlenih na 1.000 stanovnika, za Niš 16,5 zaposlenih, za Novi Sad 18 zaposlenih i za Beograd – 18,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika.
Poštujemo dogovor sa MMF-om oko otpuštanja
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave izjavila je da je Vlada ostala pri stavu koji je dogovoren sa MMF-om, a to je da se troškovi za zaposlene u naredne tri i po godine smanjuju po pet odsto godišnje.
Ona je, međutim, u izjavi novinarima u Skupštini Srbije precizirala da to ne znači da će godišnje bez posla ostati pet odsto zaposlenih u javnoj upravi jer troškovi mogu da se smanje i boljom organizacijom posla, prirodnim odlivom….
U skladu sa tim, ministarka je rekla da ne može da precizira koliko će ljudi u javnom sektoru ostati bez posla u naredne tri i po godine.
Govoreći o predlogu zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, Udovički je rekla da je on instrument i sredstvo da „obezbedimo da u naredne tri i po godine unapredimo rad uprave i strukturu zaposlenih i da smanjimo troškove“.
„Moramo da smanjimo i broj zaposlenih tamo gde ima prostora za smanjivanje, gde su nepotrebni, gde je dupliranje, gde mogu da se spoje institucije ili gde može manji broj ljudi da završi posao“, rekla je ona.
Udovički je dodala da je ovo prvi put da se racionalizacija radi tako da se obavezuju resorni ministri, a zatim korisnici javnih sredstava koji su nadležni, da vode računa o kriterijumima zapošljavanja, ali i oko izbora koji su poslovi suvišni.