Ispod apsolutne linije siromaštva u Srbiji živi gotovo deset odsto stanovništva. Redovi bar za jedan siguran obrok u narodnim kuhinjama sve su duži. Ove godine broj gladne dece veći je u odnosu na prošlu godinu čak za hiljadu.
“Broj siromašne dece stalno se povećava. Mi od 2010. godine pratimo jedan trend povećanja broja ljudi kojima nedostaju osnovne namirnice kao što su mleko, meso, jaja, voće i povrće, koji nemaju sredstava za novu garderobu, za školske knjige i kojima škola nije dostupna”, kaže Mirjana Maksimović iz Tima Vlade Srbije za smanjenje siromaštva.
Statistika kaže da su najsiromašnija deca mlađa od 13 godina i iz porodica čiji roditelji nemaju završenu osnovnu školu. Kriza se, nažalost, proširila i na druge kategorije stanovništva.
“To su uglavnom deca iz porodica čiji su roditelji ostali bez posla i koji nisu bili u mogućnosti da obezbede minimum sredstava za funkcionisanje svoje porodice”, ističe Vesna Milenović iz Crvenog krsta Srbije.
Prema njenim rečima, podaci pokazuju da su južna Srbija, jugoistočna Srbija sa najvećim problemima siromaštva, a da je za efikasniju podršku neophodna reforma socijalnog sistema.
Zabrinjava podatak da od 30.000 korisnika narodnih kuhinja svako treće je dete.
“Najveća nezaposlenost u Evropi je upravo u Srbiji, ljudi su osiromašili do krajnih granica izdrživljosti. Sramota je što u našoj zemlji ima toliko gladne dece. Apsurdno je da se mi deklarativno promovišemo kao poljoprivredna zemlja, a u stvari to nismo. Imamo sve uslove da agrar radi kako treba i da ne brinemo, ali ništa ne radimo po tom pitanju”, kaže ekonomista dr Vladana Hamović.
Stručnjaci podsećaju da put do boljih životnih uslova vodi preko boljeg obrazovanja i zato nije utešno što gotovo 80 hiljada dece školskog uzrasta ne ide u školu.
Raste broj bolesnih
“Zbog siromaštva, neadekvatne ishrane, ali i bombardovanje raste broj bolesnih u zemlji, sve više je karcogenih oboljenja. Na žalost ne vidim da će u skorije vreme biti nekog poboljšanja”, kaže Vladana Hamović.