Obrazovanje
Dokle više eksperimenata – ulažimo u ljude
Potrebno je shvatiti da postoji samo jedan način da se oporavi obrazovni sistem – vratiti prosvetnog radnika na društveni pijedestal. Niko ne ulazi u prosvetu s ciljem da se obogati. Prosvetni radnici su mahom idealisti koji se bave plemenitim poslom, a nadasve potrebno im je dozvoliti da ličnim angažovanjem sebi vrate dostojanstvo i ugled u društvu. Ne radi se to dekretom ministarstva niti tako što se dovedu stranci da naše prosvetne radnike nauče finskom sistemu kroz mnogobrojne skupe preobuke
Piše: Aleksandar Kavčić
Intervju Mladen Mrdalj, politikolog
Izvršna vlast je uhapsila Skupštinu
Velika je zabluda da građani biraju Skupštinu, poslanike; građani biraju partije i njihove lidere, a onda ti lideri, koji će biti ministri, predsednici… u Skupštinu posađuju svoje poslušnike. To se radi pre izbora kroz stvaranje kandidatskih lista na koje idu lojalni, a onda kad uđu u Skupštinu oni bi trebalo da paze na ministre da ne kradu!
Razgovarala: Jelka Jovanović
Fotografije: Đurađ Šimić
Kontroverze
Da li u je Srbiji moguća demokratija?
U Srbiji su čuvari “državnog razloga” ili države kao vrhunske vrednosti snažnije nego svi ostali demokratski aksiomi zajedno postali najvažnija sila
Piše: Novica Milić
Istorijska sećanja Holokaust nad Romima
Teret prošlosti za sadašnjost i budućnost
Drugi avgust obeležava se kao dan Holokausta nad Romima. Biće održane brojne komemoracije, ali može li sam čin obeležavanja rasvetliti brojne nepoznanice, zablude, neistine kada je reč o romskoj populaciji, za Novi magazin govore mladi Romi i Romkinje
Priredila: Nadežda Gaće
Foto: Lična arhiva
Crna Gora
Amfilohijevo istorijsko ne
Vlada je tražila samo da se Mitropolija crnogorsko-primorska registruje u Crnoj Gori, a da zauzvrat praktično sve ostane kao što je sada, SPC je to odbila
Piše: Veseljko Koprivica
Hrvatska
Gde su “oni”, a gde “mi”
Kakva je razlika između političke scene u Hrvatskoj i Srbiji
Piše: Marko Savković*
Svet Tmurni scenariji predsedničkih izbora u SAD
Hoće li otići?
Učestala su predviđanja da bi, ako u novembru ne bude ubedljivog pobednika, Amerika mogla da uđe u ustavnu krizu bez presedana
Piše: Milan Mišić
Svet Istraživanja
Vernika više, molitvi manje
U celom svetu osim u zapadnoj Evropi raste broj religioznih. Ipak, sve je manje onih koji nalaze vezu između vere i morala
Piše: Tamara Jorgovanović
Kultura, Intervju: Milan Mihajlović
Neprozirnu zavesu treba najpre skinuti u Srbiji
Kad usred pandemije covida-19, u najuglednijoj svetskoj muzičkoj štampi pročitate laskave kritike na račun CD izdanja sa kompozicijama autora poreklom sa ovog tla, ne možete da ne osetite istinski patriotski ponos. Zanimljivo u celoj stvari jeste da je reč o klasičnoj muzici, koja očigledno preskače granice i mnogo upečatljivije komunicira sa internacionalnom scenom nego oni naoko prijemčiviji muzički žanrovi. Njena pozicija ovde ipak je daleko od srdačnog prijema u inostranstvu
Razgovarala: Zorica Kojić
Foto: Đurađ Šimić
Kultura, Život i delo: Semjuel Beket
Punoća praznine
Gerzićeva biografija Beket. Čovek i delo rađena je brižljivo, sa osećanjem punog poštovanja za pisca i diskretnim odnosom prema njemu kao nekom ko, s jedne strane, ima divovsku umetničku snagu, pronicljivost i intuiciju da prodre u suštinu ljudske egzistencije, dok sa druge strane ostaje samo čovek, nesavršen i poročan, sa slabostima kao i ljudi čije najtamnije strane proučava
Piše: Anđelka Cvijić
Kultura, In memoriam
Rekvijem za idealistu u duši i bluzmena u srcu
Za ekstremno senzitivnog, kako neko reče, idealistu u duši, romantičara po vokaciji i bluzmena po opredeljenju, novac nikako nije mogao biti sinonim za sreću. Njegovo insistiranje na tome da članovi benda sve svoje prihode uplaćuju u dobrotvorne svrhe umesto da ih, poput većine rokera, troše na statusne simbole i ostvarivanje dečačkih snova, dovelo je do razmimoilaženja i njegovog odlaska. Ne samo iz Flitvud meka već i sa muzičke scene
Piše: Aleksandar Arsenijević
Povodi Šta će biti sa Aja Sofijom
Uvreda civilizaciji
Pravoslavna crkva Ἁγίας Σοφίας iz 6. veka padom Konstantinopolja 1593. postala je džamija Aja Sofija, a odlukom Kemala Ataturka od 1934. bila je muzej svih vera koje su tu ispovedane i stecište ljubitelja umetnosti i lepote iz celog sveta. Odlukom Državnog saveta Turske, a na zgražavanje većeg dela sveta, uključujući i Ataturkove sledbenike, od 10. jula ponovo je samo džamija. Hrišćanska obeležja su prekrivena, kao i veći deo istorije istanbulske lepotice
Piše: Ljubiša Vujošević
Fotografije: Vera Vujošević
Prilog: Mladi i aktivizam
Studenti su tu, samo ih treba videti
Opšte je uverenje da su studenti nezainteresovani za svet oko sebe; jedni zbog toga što im je sve nadohvat ruke, drugi zbog učenja i sveta u koji se spremaju da odu čim okončaju osnovne studije ili još tokom njih, a treći zbog uverenja da se ništa ne može postići, bar ne na ulici. To je već čuvena malodušnost koja se iskazuje kroz rečenicu: “Šta moj glas znači?”, ali mnoštvo mladih građanskih aktivista, mahom studenata, ozbiljno stavlja na probu takav zaključak
Piše: Jelka Jovanović