Iako dugo pripreman, njihov ulazak u pravni sistem Srbije mnogima se neće svideti, pre svega onima koji će ostati bez dobrog dela sadašnjih zarada. Kupoprodaja stana i drugih nepokretnosti, deoba imovine posle razvoda ili podela nasledstva ubuduće neće uključivati advokate i dugo čekanje u sudovima.
Građani će te, ali i mnoge druge ugovorne poslove, moći da završe na jednoj adresi, u kancelariji notara koji su posle šest decenija ponovo uvedeni u naš pravni sistem.
Skupština Srbije je u maju usvojila Zakon o javnom beležništvu, a Ministarstvo pravde raspisaće početkom sledeće godine konkurs za prvih sto notara. Rok za početak njihovog rada je godinu dana od donošenja zakona.
„Prvih sto notara biće izabrano do maja 2012, a sprovođenje zakona u punom kapacitetu treba očekivati od septembra iduće godine“, kaže za Novi magazin državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
Za razliku od advokata koji radi za stranku od koje naplaćuje honorar i štiti njen interes, javni beležnik naplaćuje taksu po tarifi i dužan je da štiti zakonitost.
“Advokati štite ugovornike, a javni beležnici ugovor“, objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Dragor Hiber, predsednik radne grupe za izradu Zakona o javnim beležnicima i jedan od najboljih poznavalaca ove oblasti.
Javni beležnici će i sada smanjiti prihode advokatima, naročito u oblasti prometa nekretninama, ali interesantno je da nije bilo većih otpora iz advokatskih komora.
„Dok se advokatura bavila sobom, pored nas je protutnjalo nekoliko zakonskih rešenja koja se tiču naše profesije, a mi nismo uticali na njihovo kreiranje. Suočeni smo sa povećanjem broja advokata, jer mnogo sudija koji su ostali bez posla, ali i ljudi iz privrede i državnih institucija, dolaze u advokaturu, a s druge strane sužava nam se prostor rada. Advokatura će morati da se bori za opstanak“, kaže za Novi magazin Slavko Jelovac, predsednik Advokatske komore Beograda.
Sve bivše jugoslovenske republike imaju notare, a prva ih je uvela Slovenija pre gotovo 20 godina. Slovenija ima 92 notara koji godišnje “obrnu” više od 20 miliona evra. Godinama najuspešniji po zaradi je ljubljanski javni beležnik Miro Košak koji zaradi oko milion evra.
Najviše otpora u susednim zemljama u početku su izazivale cene notarskih usluga. U Crnoj Gori, primera radi, za overu ugovora koju su ranije plaćali desetak evra građani sada plaćaju 20 do 50 puta više.
Transakcija vrednosti 50.000 evra u BiH košta oko 190 evra, u Hrvatskoj 375, a u Crnoj Gori 250.
U Hrvatskoj građani mogu da izaberu javnobeležničku formu ili ugovor sačinjen kao privatnu ispravu kojoj se overava autentičnost potpisa stranaka, kao što to danas kod nas rade sudovi. Zbog pravne sigurnosti sve više građana, čak do 80 odsto, odlučuje se za notare uprkos višoj ceni.
(Opširnije u štampanom izdanju)
Registracija i pretplata na elektronsko izdanje
koji Hiber?
Poštovani,
molila bi da informaciju da će građani kod notara moći da obave kupoprodaju nepokretnosti demantujete i objasnite im da će moći da overe Ugovor o kupoprodaji a da će posredovanje obavljati kao i do sada registrovane agencije za promet nepokretnosti.
Do 2014.g. građani će moći birati GDE će izvršiti overu ugovora (tj OVERU POTPISA) na ugovoru) o kupoprodaji nepokretnosti ( i dalje u sudu ili opštini, ili kod notara).
Međutim, od sredine 2014.g., overa CELOG ugovora (ili izradada ugovora) mora će se izvršiti kod notara, ali oni ne mogu biti posrednici između kupca i prodavca i to ostaju agencije ili advokati.