Tužilaštvo razmatra prijavu porodice Đinđić

Radisavljević je naveo da su prijavu protiv lidera Nove Srbije Velimira Ilića i bivšeg potpredsednika Vlade Nebojše Čovića podnele majka i sestra ubijenog premijera i da će po njoj odmah biti postupano.

Mila Ðinđić i Gordana Ðinđić Filipović krivičnom prijavom objavljenoj na sajtu “Peščanik” traže od tužilaštva da sprovede istragu protiv Čovića i Ilića, tvrdeći da su izvršili krivično delo podstrekavanja na krivično delo ubistva predstavnika najviših držanih organa.

U prijavi, pored detaljnog opisa krivičnog dela, navode se i predlozi dokaza koji treba da se izvedu, a među kojima je pismo Milorada Ulemeka Legije, osuđenog na 40 godina zatvora zbog ubistva Ðinđića, izvodi iz svedočenja pripadnika zemunskog klana kao i izvodi iz izjava tada aktuelnih političara i drugi.

U prijavi se navodi da nakon što je februara 2003. godine Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka i predsednik političke partije Nova Srbija, primio pismo Ulemeka, kojim ga poziva da se uključi u akciju ponavljanja 5. oktobra kao opštenarodnog bunta…sa sadržinom tog pisma upoznao je Nebojšu Čovića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije.

Oni su znali da Ulemek priprema napad na ustavni poredak, vrbuje saučesnike i stvara udruženje za napad na ustavni poredak da bi na mesto tadašnje vlade, koju naziva podaničkom i snishodljivom, doveli na vlast druge ljude koji će voditi računa o nacionalnom dostojanstvu, stoji u prijavi.

“Zatim su obojica svesno propustili da ovo prijave nadležnim državnim organima, čime su izvršili krivično delo neprijavljivanja priprema za izvršenje krivičnog dela napada na ustavni poredak, koje se goni po službenoj dužnosti i za koje je propisana kazna preko pet godina zatvora”, navodi se u prijavi Ðinđićeve sestre i majke.

Prema prijavi, početkom februara 2003. godine, Čović je, znajući da Ulemek u to vreme nastoji da pridobije određene političke ličnosti i stranke za akciju svrgavanja tadašnje vlade i dovođenja novih političkih struktura na vlast, pristupio dogovoru Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića, da uz pomoć pripadnika “zemunskog klana” i Jedinice za specijalne operacije, izvrše atentat na predsednika vlade Zorana Ðinđića.

Čović ih je uveravao pritom da će po ubistvu on preuzeti mesto premijera, a nakon što je Ulemek na to pristao, održavao redovni kontakt sa Ulemekom i sve do izvršenja atentata dogovarao o načinu izvršenja, lično i preko posrednika, raspitivao se o tome dokle se stiglo, na koji način će atentat biti izvršen, tvrdi se u prijavi.

Takođe je Čović kritikovao neuspeli pokušaj atentata kod hale “Limes”, i nudio da im stavi na raspolaganje lokaciju u Užičkoj ulici, prekoputa rezidencije predsednika Vlade, sa koje bi se moglo pucati na njega, čime je, zajedno sa licima koja su već pravosnažno osuđena za ovo delo, izvršio krivično delo podstrekavanja na ubistvo predstavnika najviših državnih organa, navodi se u krivičnoj prijavi majke i sestre ubijenog premijera Zorana Ðinđića

U prijavi je advokat Srđa Popović izneo i “političke motive”,  ukazujući da se odmah nakon svrgavanja režima Slobodana Miloševića i dolaska DOS-a na vlast, unutar te heterogene koalicije stranaka, formiraju dva dijametralno suprotstavljena bloka, koji su tada nazivani „reformskim” i „patriotskim”.

“Reformski” blok, koji je predvodio Zoran Ðinđić, tumačio je petooktobarske promene kao prevrat u kome su sami građani, revolucionarno, na ulici, srušili jedan diktatorski režim i doveli DOS na vlast, dok je „patriotski” blok, sa Vojislavom Koštunicom na čelu, tumačio taj isti događaj kao redovnu smenu vlasti ostvarenu na izborima, smatra Popović.

Navodi se, dalje, da je taj duboki politički sukob koji je potpuno obeležio period od 5. oktobra 2000. do 12. marta 2003. bio je produbljen činjenicom da su ta dva bloka između sebe podelila i dve najvažnije funkcije izvršne vlasti, funkciju predsednika Republike i funkciju predsednika Vlade.

Iako je tokom 2001. i 2002. godine u funkciji potpredsednika Vlade premijera Ðinđića, osumnjičeni Čović tu istu Vladu neprestano napada, politički se vezujući za njenog ogorčenog protivnika, Koštunicu, navodi se u prijavi.

Podseća se da je Nebojša Čović bio na vlasti u tri režima i konstatuje da se očigledno radi o ambicioznom čoveku, koji “nerealno visoko” ocenjuje svoje sposobnosti i koji, po sopstvenom priznanju, “ne može da radi pod ljudima koji su manje sposobni od njega”, „ne trpi autoritet iznad sebe” i „ne želi da mu neko naređuje”.

“Osumnjičeni Čović je, očigledno, nezadovoljan mestom potpredsednika Vlade, ono je za njega samo odskočna daska za nešto više i smatra da mu Koštunica (a kasnije i Ulemek) može pomoći da to i ostvari”, navodi se u priajvi u delu u kom se obrazlažu politički motivi za ubistvo Ðinđića.

Čović je u više navrata kritikovao Ðinđića zbog poltronskog ponašanja prema Evropi, „zanimljive veze Ðinđićeve vlade s mafijom”, navodi se u prijavi i dodaje da od prvog trenutka, nakon atentata, zastupao dve protivrečne teze –  da ne treba ispitivati političku pozadinu atentata, da to ne treba „stavljati u politički i stranački kontekst” i naročito ne vezivati to pitanje za određene stranke i s druge strane da treba ispitati ulogu pripadnika Demokratske stranke u atentatu, i njihove veze sa mafijom i Ulemekom. 

“Usaglašeno delovanje protiv DOS-ove vlade, od strane Čovića, Koštunice i Ulemeka, nastavlja se i posle atentata. Čović i Koštunica, već na početku policijske akcije “Sablja”, počinju da protestuju protiv ideje da se ispituje politička pozadina atentata, odnosno da se „istraga stavlja u stranački i politički kontekst“, ali su i tome nedosledni, smatra punomocnik porodice Ðinđić.

On dalje zaključuje da ubistvo premijera Ðinđića nije bilo samo sebi cilj. 

“Iz otvorenog pisma Milorada Ulemeka, kao i pisma upućenog Iliću i drugim političarima vidi se da je ubistvo bilo samo sredstvo, a da je osnovni cilj bio svrgavanje vlade i dovođenje drugih, takozvanih “patriotskih“ snaga na vlast.

Iz iskaza Dejana Milenkovića i izjave Miloša Simovića vidimo da zbog toga Ulemek i nastoji da obezbedi političku podršku da se, nakon atentata, sruši i sama obezglavljena Vlada i u „opštenarodnom buntu“, „novom 5. oktobru“ dovede na vlast tadašnja „patriotska opozicija“.

Rasvetljavanje političke pozadine ubistva premijera Ðinđića započelo je krajem septembra ove godine pokretanjem istrage protiv osam pripadnika JSO.

Istragu je pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal postupajući, pored ostalog i po prijavi advokata Popovića kojom su osim pripadnika JSO bili obuhvaćeni i Koštunica ali i nekadašnji šef Vojno bezbednosne agencije Aco Tomić, ali ih Tužilaštvo nije stavilo na spisak osumnjičenih.

Ilić: Nema razloga za prijavu

Lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da nema razloga za krivičnu prijavu koju su majka i sestra ubijenog premijera Zorana Ðinđića podnele protiv njega pošto je, kako tvrdi, pismo Milorada Ulemeka Legije predao državnim službama pre atentata 12. marta 2003.

“Svi su pre atentata na Ðinđića imali na uvid Legijino pismo koje sam dobio, a u kome me on poziva na promenu poretka, ali ga niko nije shvatio ozbiljno i ja nisam odgovoran što niko ništa nije preuzeo”, rekao je Ilić novinarima u republičkom parlamentu.

Ilić je naveo da je o tom pismu obavestio i samog premijera Ðinđića i da je sa njim o tome dva sata razgovarao, ali da ni on to nije ozbiljno shvatio.

Ilić je dodao da je tačno da je Čoviću pokazao pismo nekoliko dana nakon što ga je dobio budući da je on dolazio u Čačak i to javno pred policijom, obezbeđenjem i novinarima.  “Tačno je da sam primio pismo od Legije, ali je tačno da sam tada održao konferenciju za novinare na kojoj sam to objavio, ali niko nije bio zainteresovan za to”, rekao je Ilić.

Ilić je rekao da mu je u policiji tada rečeno da Legija nije pismo uputio samo njemu već i nekim drugim učesnicima petooktobarskih promena.

Lider NS je istakao da bi želeo da se rasvetle sve okolnosti oko ubistva premijera Ðinđića, te i između ostalog zašto je isključen video nadzor u zgradi Vlade Srbije na dan kada je premijer ubijen.

Čović negira optužbe

Nebojša Čović je danas negirao navode iz krivične prijave koju su protiv njega i Ilića podnele majka i sestra Zorana Đinđića.

Čović je za Radio Slobodna Evropa izjavio da advokat porodice Đinđić Srđa Popović iznosi “laži, neistine i insinuacije” i poručio da stoji na raspolaganju državnim organima i svima koji žele da obave razgovor sa njim.

“To ne ističem prvi put, već osam-devet godina. Ja verujem u ovu državu i njene pravosudne organe i ne dozvoljavam da se vređa moja porodica”, rekao je Čović.