Karadžić u žalbi, koju je potpisao njegov pravni savetnik Piter Robinson, na 233 strane navodi “48 grešaka sudskog veća” koje su, kako kaže, dovele do njegove osude.
Zbog tih grešaka sudskog veća, kako se navodi, Žalbeno veće bi trebalo da odbaci 40-godišnju kaznu i da ukoliko ipak usvoji neke od optužbi, prilikom izricanja kazne uzme u obzir olakšavajuće okolnosti.
“Presuda sudskog veća treba da bude preinačena”, zaključeno je u Karadžićevoj žalbi.
Osim što osporava suštinu zaključaka sudskog veća u veyi sa svedočenjima, presretnute razgovore i druge dokaze, Karadžić se žalio i na sam sudski postupak.
Haško tužilaštvo je takođe uložilo žalbu na Karadžićevu presudu, zatraživši da bude proglašen krivim i za genocid počinjen 1992. godine.
Karadžić i haški tužioci imaju rok da do kraja februara odgovore na žalbe suprotne strane, a usmeno izlaganje žalbi bi trebalo da bude održano na proleće 2018. godine, dok se konačne presude očekuju godinu dana kasnije.
Bivši predsednik Republike Srpske Karadžić je krajem marta osuđen na 40 godina zatvora.