Socijaldemokratska partija Srbije najavila je da će sledeće nedelje svim parlamentarnim strankama dostaviti predlog izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, a jedna od novina je uvođenje stepenastog cenzusa za ulazak u parlament. Promene koje predlaže stranka Rasima Ljajića treba da doprinesu ukrupnjavanju političke scene u Srbiji, javlja RTS.
Stepenasti cenzus predstavlja teži put do skupštinske klupe. Prema predlogu SDPS-a, da bi ušla u parlament, stranka koja samostalno izlazi na izbore, morala bi da pređe prag od pet odsto, dok bi se za koalicije cenzus uvećavao – za dve partije bio bi sedam, za tri – devet odsto.
Takvo rešenje, smatraju pojedini analitičari, prepolovilo bi broj stranaka, velikim bi išlo na ruku, a male sprečilo da odlučuju o važnim državnim pitanjima.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da bi smanjivanje relevantnih stranaka u političkom životu išlo u pravcu redefinisanja ideološki haotične političke scene.
“Lakše bi se kristalisale ideološke i vrednosne opcije u političkom smislu na našoj sceni”, kaže Dejan Vuk Stanković.
“Lepše je i lakše izračunati da onoliko koliko si zaslužio dobiješ, nego ovakva muljanja sa unapred dogovorenim mandatima, pa posle se osnivaju poslanički klubovi”, ocenjuje Voja Žanetić.
Ideja o stepenastom cenzusu je dobra, ali, kako kažu, samo jedna promena ne može urediti srpsku političku scenu, a smatraju i da će taj predlog teško proći.
Dejan Vuk Stanković smatra da se to neće desiti, osim, kako kaže, u slučaju da se napravi neka neočekivana koalicija nekih stranaka na vlasti i nekih stranaka u opoziciji koji bi afirmisali taj predlog.
“Kao što vidimo, izuzimajući SNS i DSS, koji su se eksplicitno izjasnili da ga podržavaju, druge stranke još vagaju opcije po pitanju promene cenzusa”, kaže Vuk Stanković.
Žanetić smatra da je to logična i matematička dobra mera, ali da bi trebalo da se uvede još promena.
“Recimo kada se poveća nezaposlenost, da se vladajućim partijama smanji broj poslanika, kad se smanje plate i penzije, isto da se to učini”, kaže Žanetić.
Da se stepenasti cenzus primenjivao na prošlogodišnjim izborima, ne bi bilo situacije u kojoj se glasa za 18 lista, a potom u Skupštini bude tri puta više partija. Takođe, koalicije sastavljene od niza partija, pokreta, pojedinaca, poput Preokreta ili URS-a danas ne bi bile u parlamentu.