Za operacije i lečenje pacijenata kojima naši lekari ne mogu da pomognu u stranim klinikama, u budžetu Zavoda za zdravstveno osiguranje ove godine ima 450 miliona dinara. Kako pišu Večernje novosti, do centara u inostranstvu se, u principu, teško stiže, pa su tako prošle godine odobrena 334 zahteva, a srpski lekari smatraju da zdravstvo Srbije treba da više dovodi strane stručnjake da operišu ovde, a da se u strane centre pacijenti upućuju samo izuzetno.
Kako konstatuju Novosti, to bi bilo i jeftinije i korisnije. Na primer, navodi taj list, transplantacija jetre ili bubrega u Srbiji košta i do četiri petine manje nego u razvijenim evropskim zemljama.
Presađivanje jetre ili kostne srži u Italiji RFZO plaća oko 126.000 evra po pacijentu. A kada stručnjak iz inostranstva ovaj ili neki drugi zahvat radi u bolnici u Srbiji, ne samo što se manje potroši, nego se i domaći doktori obučavaju za metode koje još nisu osvojili. Uz to, stručnjaci iz inostranstva tokom jedne posete najčešće operišu više pacijenata, pa se za sumu koju bi platili za lečenje pacijenta u inostranstvu, spase više života.
Tako su, prema podacima RFZO, specijalisti iz sveta, u Srbiji prošle godine uradili 20 zahvata: tri iz oblasti nefrologije i 17 iz kardiohirurgije. U neke klinike, međutim, strani lekari dolaze bez posredovanja RFZO, samo na poziv kolega, i operišu – besplatno.
Pacijenti iz Srbije upućuju se na dijagnostiku i lečenje u 57 centara u inostranstvu. Prošle godine van zemlje je upućeno najviše neurohirurških pacijenata (165), uglavnom zato što Srbija nema gama najf i sajber najf, pa se na te procedure ide najčešće u Tursku. U kardiohirurške klinike u inostranstvu upućena su 54, oftalmološke – šest, onkološke i hematološke 73 pacijenta…
Dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, priča kako je dolaskom dr Martina Kostolnija iz Londona, koji je ovde operisao troje dece sa kompleksnom urođenom srčanom manom, RFZO uštedeo 100.000 evra.
“Naša klinika je sigurno prva u Srbiji po broju stručnjaka iz inostranstva koji dolaze kod nas da leče”, kaže profesor dr Ida Jovanović, kardiolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici.
“Stalno dovodimo pedijatre i hirurge i značajno smo smanjili broj dece koju upućujemo u inostranstvo. Iako postoji mogućnost da RFZO plati dolazak stručnjaka i naknadu, koja je stvarno simbolična, kolege iz inostranstva, kako specijalisti pedijatrije, tako i hirurzi, najčešće dođu potpuno besplatno i ovde rade zahvate koji u inostranstvu koštaju po 50.000 evra. To je fantastičan program, jer se tokom tih intervencija za zahvate u kojima nemamo dovoljno iskustva obučavaju naši lekari”, kaže ona.
Na sličan način, u oblasti interventne kardilogije, samo tokom šest stručnih skupova, zbrinuto je više od 200 pacijenata iz Srbije, koje zbog visokog rizika naši lekari samostalno ne bi smeli ni da uvedu u sale.
“Svaka od tih intervencija u inostranstvu bi koštala 10.000-15.000 evra, a ovako je koštao samo materijal, pa i njega su često najbolji interventni kardiolozi iz sveta donosili na poklon”, kaže profesor dr Milan Nedeljković, predsednik Udruženja interventnih kardiologa Srbije i pomoćnik direktora KCS.
“Na taj način su naši lekari uspeli da ovladaju metodama koje ranije nisu mogli samostalno da primenjuju”.