I u zemljama Evropske unije žene su manje plaćene i češće žrtve različitih oblika nasilja nego muškarci, kaže za Novi magazin Tereza Marfi, šeficaOperativnog sektora Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE).
*I u kojoj zemlji EU je najbolje biti žena?
Naš indeks se kreće od nula do sto i još nijedna članica EU nije postigla punu rodnu ravnopravnost. Zavisno od zemlje do zemlje i od domena do domena koje merimo, neke su bolje, neke lošije, a u proseku su na 54 poena. Švedska, Finska i Danska imaju najviše skorove, u nekim segmentima Engleska, ali kada govorimo, recimo, o moći ili raspoloživom vremenu, poeni su vrlo mali, u proseku oko 38. Ipak, gledano ukupno, severne evropske zemlje imaju najbolji model, ali ne zaboravite da su one daleko najviše vremena i novca uložile u rodnu ravnopravnost.
*Dug je put od 54 do sto poena. A zemlje kandidate za EU, pratite i njih? Srbiju?
Isto važi i za zemlje kandidate, koje su u nekim segmentima vrlo napredne, imaju uspostavljene strukture, što ne čudi jer su fokusirane na uspostavljanje demokratije. Recimo, Srbija ima institucionalne mehanizme za implementaciju rodne ravnopravnosti, postoje komiteti, nezavisne institucije za ravnopravnost. Ono što nedostaje, ne samo Srbiji, jeste telo koje se posebno bavi rodnom i polnom jednakošću sa punim mandatom da na nacionalnom nivou sprovodi strategije i usvojene politike u ovoj oblasti.
*Žene ovog regiona su manje plaćene za isti posao nego muškarci za oko 16 odsto. Da li je tako i u Evropskoj uniji, čime je uslovljeno i kako se to eliminiše?
Ta nejednakost u zaradama postoji i u svim zemljama članicama EU, u proseku je 16 odsto, a zavisno od odnosa na tržištu rada ide i do 25 odsto. U proseku, žene devet nedelja godišnje rade besplatno, praktično od 1. novembra do kraja godine!
Problem jaza u platama istrajava, ali bitno je da se poslednjih godina smanjuje. Jedan od glavnih uzroka te razlike je sama segregacija tržišta rada, generalno žene više rade u zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti, u oblastima koje su manje plaćene; a muškarci su više okrenuti inženjerstvu, IT sektoru, bankarstvu, menadžmentu, segmentima gde su plate veće.
Segregaciji radne snage u suštini doprinose stereotipi o ulozi žene i zemlje Balkana nisu usamljene u tom problemu. Na taj odnos plata značajno utiče to što žene često prekidaju karijeru i rad zbog brige o deci i starijima. Muškarci mogu više da rade prekovremeno, putuju i imaju dodatne prihode, što je opet uslovljeno ulogama u porodici. Segregaciji radne snage u suštini doprinose stereotipi o ulozi žene i zemlje Balkana nisu usamljene u tom problemu. Neki ljudi kažu da je razlika od 16 odsto sasvim u redu, ali ja se s tim ne slažem i smatram da istinska ravnopravnost treba da bude ne u segmentu mogućnosti koje postoje za obe pola, već u realnosti, njihovom ostvarenju.
*Jedno naizgled manje važno pitanje, posebno u odnosu na egzistencijalna: koliko je rodno osetljiv jezik bitan za postizanje rodne ravnopravnosti i koliko se poštuje u institucijama EU?
Jezik je izuzetno važan pošto jača verovanja i vrednosne sisteme onih koji donose dokumente, a to je posebno značajno za institucije EU kada pokušavaju da uvedu promene u životu i svesti građana. Nije prijatno kada se u nekom zvaničnom dokumentu uvek govori o NJEMU, a nikada o NJOJ, o policajcu, ne i policajki, predsedniku, ne i predsednici; time se ne odražava realan život i bitno je da sva dokumenta oslikavaju ravnopravnost.
*Rodnom ravnopravnošću se uglavom bave žene. Pa, koliko je u upravi Instituta žena, koliko muškaraca?
U pravu ste, 17 žena i jedan muškarac.
Lična karta Instituta
Institut je formiran 2010. na osnovu odluke Saveta Evrope, sa sa sedištem u Viljnusu. Finansira ga Evropska komisija sa budžetom od 52,5 miliona evra za period 2007-2013. Evropski institut podržava institucije i države članice Evropske unije u promovisanju rodne ravnopravnosti i borbi protiv polne diskriminacije, prikuplja i analizira pouzdane i uporedive rezultate i informacije koje su neophodne kreatorima politike.
Institutom upravlja Odbor sastavljen od predstavnika/ca iz država članica EU, imenuje ih Savet, a jedan/a predstavnik/ca je Evropske komisije.