Svingerska žurka u porodičnom klubu

Iako sam znala da je svaka prisnost tamo dobrovoljna i da mogu, ako tako hoću, samo da posmatram „grupnjak“ od 70 parova koliko se, navodno, na gomili skupilo na žurci sredinom januara, malo me je brinulo što nisam „dres kodirana“ i što mi je rublje kao u domaćice.

Ali, damica koja je otvorila metalna vrata, skrajnuta uz magacin socrealističkog tržnog centra, bila je nekako „normalna“ uprkos izazovnom korsetu, pa mi se samouverenost povratila na putu do prostorije sa barom.

Tu me je čekala Nina Bambina, tridesetogodišnja plavuša zategnutog preplanulog tela uvučenog u neku vrstu mreže, glatka kao zmija, koja je obavljala poslednje pripreme. „Razgaćena“ kao kod kuće, kako je kasnije opisala svoj komotan osećaj u klubu, ona je izverzirano lakirala nokte na nogama. Odmah je krenula u sažetu prezentaciju ponude jer već se bližilo deset i vreme zvaničnog otvaranja. Jer, pravila ovde nema, pa čak ni vezanih za trenutak kad će gladni zabave pokuljati, i trenutno praznjikav bar se estetikom iz sedamdesetih pretvoriti u mravinjak, a ona morati da se posveti pravim gostima. Uglavnom redovnim, do mere prestanka korišćenja kondoma, ali s tendencijom širenja kruga. Bar tako Bambina obećava.

Njen i svingerski staž njenog muža DJ Barbe, krupnog i dobroćudnog, ništavan je prema iskustvu vlasnika kluba Saleta i Žanke koji se ovim poslom bave već 17 godina. I njih je, iako je ona polugola, a on u konstantnoj misiji širenja ideje o svingerskom „lajfstajlu“, najpribližnije opisati sa „prijatni“.

Nina i Barba prihvatili su razmenu partnera pre sedam godina, a šest meseci po početku veze, kada ju je partner pitao da li se ljubila sa devojkom. Ne, rekla je, to joj je „pusta želja“ iz rane mladosti koju je uskoro, na Barbinu radost, zadovoljila. Dva para su se, međutim, ubrzo pretvorila u šestorku, broj kombinacija je rastao aritmetičkom progresijom, dokle god je dozvoljavao kapacitet stana, a ona tako postala ekspert za lezbo nežnosti, naravno ne odbijajući ni muškarce. Za neke devojke se baš vezivala kada su ih prihvatali za cimerke, pa tako za i studentkinju koja upravo ulazi i prisno ljubi celu ekipu. Tu je i, igrom slučaja, kao tonac i majstor svetla (u baru treperavo crvenog, u diskoteci stroboskopskog, u ložnicama nepostojećeg osim slabog odsjaja sveća) i moj drug iz osnovne škole. Situacija koje se mnogi bezrazložno pribojavaju zbog dvosmernosti „greha“, napominje Nina.

U deset i deset njoj (opet) zvoni telefon, na vezi je momak koji je prošle subote u klubu bio prvi put, pa sad dovodi i devojku, u strahu da je poranio. Nina ga hrabri da uđe, preuzimajući zbunjenost devojke na svoja zgodna pleća.

Gutljaj po gutljaj vina i ja sam sasvim relaksirana i ne primećujem da su stigli i drugi parovi. Sede odvojeno na dugačkom kanabetu, pa se i ne do- starinskoj igranci u čekanju da im neko priđe. Srećom, vidim Ninu za šankom kako se s nekom grli i nadam da će uskoro „povući nogu“.

Minuti prolaze, pa ih kratim analizirajući goste. Nijedan od 3-4 muškarca, listom ranih tridesetih, nije baš po mom ukusu, a vala ni devojke, vrlo pristojno odevene, s obzirom na priliku. I dalje se ništa ne dešava, a ja sve pijanija.

Tada kao da primetih da najprivlačniji od njih gledaju u mene. Promeškoljim se, pogledam u drugu stranu, kad oni i dalje. I tek kad sam pomislila da je to „prst sudbine“, shvatim da oni prate češki pornić na platnu iza mojih leđa.

Ništa od akcije, pomislih, sad već razočarano i odoh u disko. Prazan, ako se izuzme nekolicina zavaljenih frajera i dve animir dame koje igraju oko šipke. Nina i još jedna (Nina je obnažila poslednji model silikonki – 2.200 evra – bukvalno „a la pravih) i uvija li se, uvija. Dograbih i ja šipku, da se bar dobro izđuskam iako ne ljubim haus, ili bar ovlaš pipnem savršenu Nininu plastiku. Osećam se, doduše, malo nezgrapno u preširokoj odeći naspram njih, erotski stilizovanih. Muški i dalje bezizražajno pilje, što je u skladu sa običajima, ali ne i mojim trenutnim nestrpljenjem da vidim nešto od očekivanog zezanja. Još me je muzika dotukla, pa se vraćam u bar na rok. Tu se bar DJ Barba ljubi sa cimerkom ili nekom njoj sličnom. Koristim novinarske privilegije pa još gratis pijem i razgovaram sa hostesama. Daleko je od nezanimljivog, ali ono „nešto“ fali i dalje. Odlazim opet u disko i (konačno) ne mogu da verujem svojim očima: u sobi sa madracima, povezanom s prostorijom za igranje, opružila se „moja“ Nina i jedna druga (njoj nikako da zapamtim lice). Nina je mazi, a ona kao klada.

Hipnotisanu prizorom i silikonskim „trojkama“ vodi me jasna misao: ako ću ikada imati šansu, sad je prilika da ih dodirnem, pa kud puklo da puklo.

A može se završiti dizanjem zastora između te i susedne sobe, slično opremljene, kao što se dogodilo s legendarnim partijem (za koji kažu da je „malo naduvan“ jer se u najboljem slučaju združilo 60 parova) i da se ti, danas malobrojni, uključe.

Ili…

Taman kad sam analitički prionula na izvor opsesije, obraća mi se onaj momak s početka koji se plašio da je poranio: „Skloni se, molim te, njoj je ovo prvi put“. Sad ne verujem svojim ušima i nastavljam započeto, ali se glas ponovo javlja, ne menjajući tekst.

Došlo mi je da se pozovem na prava za koja mi se pojačao osećaj usled alkohola, ali se setih da je ovde sve stvar dogovora, a da ja iz njega ispadam. Poraženo se povukoh, maltene uvređena izostankom Ninine reakcije s maglovitom mišlju „Kako su ovi strejt“.

Na izlasku sam još zapazila da su se oni što su me, navodno, gledali, malo „raskravili“ i zagospodarili diskotekom: riba na šipki sramežljivo njišući kukovima, a on bezmalo u stanju meditacije. Podalje ćućori treći par i kao da ništa ne primećuju, ni njihovu „predigru“ ni „bahanalije“ na dušecima. Ne kažem, možda bi se situacija razvila, ali već je bilo prošlo dva.

Oteturah se do taksi stanice u jasnom osećanju da nisam videla šta se sve videti može. Kad nije dan neke slave ili utakmice, čime su se noćas opravdavali organizatori. Nešto mi, ipak, ostade kao lajtmotiv: klub je registrovan kao nevladina organizacija za zaštitu porodičnih vrednosti i stoga je legalan. Definicija ima i idejno opravdanje, a to je da su svingeri pobornici otvorenosti, pa stoga nepristalice preljube. Što je bar nekakva garancija dobrog braka.