Sve više privatnih fakulteta

Iako nemaju ni laboratorije, ni kabinete, već samo kancelariju, u Pazaru školuju farmaceute. Nisu voljni da informacije dele telefonom, ali su ocu koji se interesovao za upis deteta rekli da 90 odsto stvari može da se „završi“ u Pazaru, ali da mora da se ide i u Travnik.

“Samo donesite dokumenta i sve ćemo se dogovoriti”, rekla je službenica Farmaceutsko-zdravstvenog fakulteta u Novom Pazaru. Cena školarine je 2.650 evra godišnje.

U centrali u Travniku imali su više informacija – prve dve godine mogu da se završe u Novom Pazaru, a ostale tri u Travniku. Zvanično, iako tu školuju akademce, odriču da je reč o fakultetu, već je reč o – konsultantskoj jedinici. Ista takva jedinica otvorena je i u Bujanovcu.

Ni ova, kao ni većina ostalih isturenih odeljenja u Tutinu i Novom Pazaru nemaju akreditaciju, niti dozvolu za rad Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nisu je nikad ni tražili. Ali, ponuda je raznovrsna…

U Pazaru školovanje je moguće i na Državnom univerzitetu, koji ima akreditovanih čak 20 programa na osnovnim studijama, kao i na neakreditovanom Univerzitetu u Novom Pazaru, koji nudi osam različitih programa – od informatike do psihologije.

A osim bosanskih obrazovnih „ekspozitura“, u Tutinu postoji i nekoliko isturenih odeljenja visokoškolskih ustanova iz Srbije. Već nekoliko godina radi Visoka tehnička škola iz Trstenika koja ima akreditaciju i školuje saobraćajne i informatičke stručnjake.

Saradnik u ovoj školi, magistar Ismet Derdemez, kaže da se godišnje upiše po 60 studenata, da je obezbeđen kvalitetan nastavni kadar i da postoje odlični uslovi za nastavu i rad studenata.

Odnedavno, u Tutinu mladi mogu da se školuju i na Univerzitetu Edukons iz Novog Sada. Ovaj univerzitet ima akreditaciju, ali za učenje u Novom Sadu, Sremskoj Kamenici i Svilajncu. Na zvaničnoj evidenciji koja je dostupna na sajtu Komisije za akreditaciju, odeljenja u Tutinu nema među akreditovanim. Indekse u Tutinu deli i Fakultet za poslovne studije i pravo, bivši FORKUP, iz Beograda. I oni imaju „zeleno svetlo“ Komisije za akreditaciju, ali ne i za istureno odeljenje u Tutinu.

“Toliki broj isturenih odeljenja fakulteta najveći je problem srpske prosvete i sa njim država mora ozbiljno da se uhvati ukoštac”, izričit je prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. – Kada neko otvara tajna, nelegalna odeljenja, gde se diplome stiču preko noći, reč je o ozbiljnom kriminalu. Taj problem nije od juče i država mora hitno da počne da ga rešava. Udruženo moraju da deluju prosvetna i finansijska inspekcija, policija… Jer iz godine u godinu tih odeljenja je sve više, umnožava se broj bezvrednih diploma, deca ne dobijaju nikakvo znanje, a naplaćivanje školarina za sve to je prava pljačka.

On podseća da regularnih isturenih odeljenja ima tek petnaestak u celoj Srbiji, a da nelegalnih, prema grubim procenama, postoji više od stotinu. Za one koji traže akreditaciju, dodaje, gleda se i najmanja sitnica i ne propušta ni najsitnija manjkavost, a u isto vreme se „štancuju“ diplome na istitucijama koje ne ispunjavaju nijedan kriterijum.

Dodatni problem da se uđe u trag spornim isturenim odeljenjima je to što su studenti zavedeni kao da se školuju u matičnoj ustanovi, koja jeste akreditovana. Automatski, ta diploma je važeća, pa su mnogi sa spornim dokumentima i još spornijim znanjem uspeli da se zaposle u školama i obrazuju nove generacije.