Sve više dece u Srbiji muči alergija

Poslednje procene stručnjaka su da u Srbiji oko 40 odsto stanovništva periodično oboleva od različitih tipova alergije – najčešće od alergijskog rinitisa, od kojeg boluje oko 200 miliona dece u svetu, i koji se zbog gotovo identičnih simptoma, često „meša“ sa prehladom.

Iako je sezona alergija tek na početku, alegolozi upozoravaju da bi ove godine tegobe izazvane alergenima iz prirode, naročito polenom, mogle da budu učestalije i intenzivnije. Razlog je što je povećana koncentracija polena u vazduhu.

“U drugoj sedmici aprila, recimo, u stanici u Subotici u kubnom metru vazduha registrovano je 10.150 polenovih zrna, a prošle godine u istom periodu 301 zrno. Povećana koncentracija polena evidentirana je na 13 mernih stanica.“, kaže Mirjana Mitrović, načelnik Službe za polen Agencije za zaštitu životne sredine. 

Iako postoji više različitih alergena, trenutno najveće probleme imaju oni sa takozvanom sezonskom alergijom na polen.

“Blaga zima produžila je sezonu cvetanja biljaka na gotovo čitavu godinu, tako da period u kome pacijentima ne trebaju lekovi sad traje samo dva meseca”, kaže profesor dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Kijanje „u serijama“, curenje iz nosa, svrab, crvenilo i peckanje očiju najučestalije su tegobe alergičnih na polen. Kada se one jave kod dece roditelji, pa i pedijatri, prvo posumnjaju na prehladu.

“Ako prehlada traje duže od nedelju dana i javlja se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu. Alergije se kod dece dijagnostikuju obično oko treće godine, a najtipičnije su za školski uzrast. Smatra se da se alergija razvija veoma rano, u prvim godinama života, a onda je nešto isprovocira, najčešće neka virusna infekcija ili aerozagađenje. Većina, ipak, dugo „vuče“ male tegobe koje zanemaruje”, kaže prof. Nestorović.

Pulmolozi iznose procene da je čak 40 odsto dece alergično: na grinje, prašinu, neke namirnice, najčešće kikiriki, polene drveća i trava… Smatra se da će do 2020. godine svako drugo dete bolovati od alergijskog rinitisa.

Uzrok porasta broja alergičnih, međutim, još nije u potpunosti objašnjen: okrivljuje se udruženi mehanizam uticaja alergena iz spoljne sredine, genetike i slabije otpornosti organizma, koja je prema mnogim stručnjacima posledica uglavnom dva glavna faktora – preterane higijene i nekontrolisane upotrebe antibiotika. Neki teoretičari tvrde da se organizam najmlađih, još od rođenja, na različite načine slabi. Naime, prema tim teorijama, vakcinacija i davanje antibiotika u najmlađem uzrastu ne dozvoljavaju organizmu da se na prirodan način izbori sa virusima, bakterijama i parazitima, a sličan mehanizam važi i za alergijske bolesti.

Studije rađene u svetu, koje su pratile naslednu sklonost ka alergijama, pokazale su da je rizik od alergije kod dece čiji otac ima alergiju 45 odsto, a kod dece alergičnih majki 55 do 60 odsto. Ako su oba roditelja alergična, mogućnost da će od iste bolesti patiti i deca je 70 odsto. Ali, alergije nisu uvek isključivo nasledne. Naprotiv, sve su učestalije među decom koja nemaju genetsku predispoziciju, što otežava postavljanje dijagnoze.