Parovi koji nameravaju da usvoje dete mahom imaju isti zahtev – zdravu bebu srpske nacionalnosti. Izbirljivost i isključivost mnogima je zato uskratila šansu da uživaju u podmlatku, jer većina mališana koji čekaju nove mame i tate ne zadovoljavaju ove „kriterijume“.
Nedovoljnom broju usvojenja dodatno kumuje i država slabim interesovanjem za ovu temu.
U ovom trenutku 800 parova se nada da će im socijalni radnici dati šansu da se iskažu kao staratelji, dok je s druge strane samo 80 mališana u završnoj fazi pripreme za usvajanje.
“Gotovo niko ne želi romsku decu, iako je većina mališana upravo ovog porekla”, kaže Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad u Nišu.
“Uslov im je i da dete bude zdravo, a najmanje trećina dečaka i devojčica koji su spremni za usvojenje imaju smetnje u razvoju, tako da je veoma teško udovoljiti porodicama”.
Jović kaže da je ekonomska kriza dovela do toga da je svake godine sve manje zahteva, nisu retki slučajevi u kojima su kandidati u međuvremenu ostali bez posla ili zatvorili firmu:
Nadam se da ce se nas zakon ubrzo promeniti da decu mogu usvojiti i samci, a ne samo parovi. Broj usvojene dece bi bio znatno veci.