Novosti pišu da je sve veći broj ljudi kojima na kućne adrese dolaze opomene da plate račune za stvari koje nikad nisu kupili, prijave za utaju poreza za firme za koje nisu ni čuli, ili ljudi koje policija hapsi jer je neko počinio krivično delo koristeći njihova lična dokumenta.
Neki su žrtve obične krađe novčanika, u kome su bile lična karta i kreditna kartica, a drugi plaćaju ceh zbog zloupotrebe ličnih podataka iz elektronskih baza raznih institucija.
Poslednji izveštaj poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, pokazuje da u Srbiji podatke skuplja i ko treba i ko ne treba. Baze se loše čuvaju, podaci se koriste i u svrhe u koje nisu prikupljani.
Sada više od 300.000 institucija rukuje ličnim podacima građana, a one ukupno imaju milion baza podataka.
Za vrsnog hakera nije teško da upadne u bilo koju od ovih baza i na nečije ime, na primer, kupi preko interneta bilo koju robu, koji će drugi platiti. Jer, teško je dokazati da je identitet ukraden.
Osim „pozajmljivanja“ tuđeg identiteta radi prevare, to se dešava i iz puke nužde. Kako kažu u Udruženju „Praksis“, ovo je slučaj sa takozvanim pravno nevidljivima, odnosno onima koji nisu upisani u matične knjige i nemaju dokumenta, a kojih u Srbiji, prema procenama UNHCR, ima oko 6.750.
“Romska populacija i interno raseljeni s Kosova često nemaju zdravstvene knjižice, jer nemaju ni JMBG. Bolnice ponekad traže, a naročito porodilišta, da se plate troškovi lečenja ili porođaja. Pa, kako bi to izbegli, leče se na tuđe knjižice” kaže Jasmina Miković iz „Praksisa“.
Uprkos zakonu, postupci za dokazivanje identiteta traju duže od pola godine.