Uoči Svetskog dana srca, vodeći kardiolozi upozoravaju da kardio-oboljenja praktično ubijaju čitav jedan grad godišnje. Od njih umire više žena nego muškaraca.
Kardiolozi kažu da je to posledica nebrige o sopstvenom zdravlju, loše prevencije, ali i neblagovremenog i nedovoljno efikasnog lečenja. Polovina ljudi sa visokim krvnim pritiskom, koji je najveći faktor rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, i ne zna da boluje od hipertenzije.
Među onima koji imaju dijagnozu i terapiju, bar četvrtina ne pije lekove u propisanoj dozi. A, kada kardiovaskularne bolesti toliko uznapreduju da može da pomogne samo operacija, pacijenti i po godinu-dve čekaju red za ulazak u operacionu salu, pišu Novosti.
“Od bolesti srca i krvnih sudova prošle godine u Srbiji su umrle 55.514 osobe, od kojih su 25.454 muškaraci, a 30.060 žene”, kaže magistar Nataša Mickovski iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”.
Ova grupa bolesti je vodeći uzrok umiranja u Srbiji, i uzrokuje čak 54 odsto svih smrtnih slučajeva. Žene su češće (59 odsto) u odnosu na muškarce (49 odsto) umirale od ove grupe bolesti, posmatrajući sve uzroke umiranja.
Zvanični podaci pokazuju da hipertenziju, najčešće kardiovaskularno oboljenje, u Srbiji ima 51 odsto muškaraca i 43 odsto žena, što je daleko iznad proseka u zemljama Evropske unije, gde od povišenog krvnog pritiska boluje između 25 i 33 odsto stanovništva.
“Gotovo 40 odsto pacijenata sa hipertenzijom je u visokom riziku da doživi infarkt srca, a svaki drugi – šlog, dok će kod njih 38 odsto doći do propadanja bubrega”, upozorava profesor dr Petar Seferović, direktor Klinike za kardilogiju Kliničkog centra Srbije.
To se potvrđuje i u praksi. Jedno istraživanje među pacijentima koji su doživeli infarkt, pokazalo je da je 60 odsto njih imalo visok krvni pritisak, 22 odsto je bolovalo od dijabetesa, a 35 odsto je imalo visok holesterol.
“Više od 80 odsto prevremenih smrti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom tri značajna faktora rizika: pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana”, kaže dr Mickovski.