Desetak odsto učenika u svakom razredu na velikom odmoru nema ni za kiflu, a o soku ili slatkišima i ne razmišljaju, pokazuju rezultati nedavno sprovedenog istraživanja među srednjoškolcima širom Srbije.
„U prvom razredu srednje škole roditelji izdržavaju 90,2 odsto đaka, dok već u četvrtom razredu tu privilegiju ima njih 85,5 odsto“, kaže za Novosti Slobodan Mrđa iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
U istraživanju među srednjoškolcima Zavod otkriva da nije malo ni onih učenika koji sami zarađuju novac kako bi pokrili svoje “dnevne rashode”.
Među srednjoškolcima u većim gradovima uobičajen dnevni budžet je od 100 do 200 dinara. U manjim sredinama, gde je lošiji standard, ali su i niže cene, učenici provedu dan u školi sa stotinak dinara.
„Neki dobijaju i po 500 ili 1.000 dinara, ali oni su izuzetak u svakom razredu“, kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Anketa među učenicima srednjih škola otkrila je i da je omiljena „brza“ hrana, pa tako, kada zvono označi početak velikog odmora, većina pojuri ka obližnjim picerijama, palačinkarnicama i pekarama.
Na problem nezdrave ishrane učenika osvrnula se i Dragana Soćanin, predsednica Udruženja “Roditelj”.
„Mi smo apelovali kod gradskih uprava da se restorani ’brze hrane’ udalje od škola, ali nismo naišli na razumevanje. Direktorima škola smo predlagali da uvedu kantine, kako bi učenici makar dobili mogućnost da se hrane ’na kašiku’, jeftinije, ali su naši pozivi i tu naišli na zid.“, kaže Soćaninova.
Za osnovce je u mnogim školama jednostavnije, ali ne i jeftinije. Jer, veliki broj škola ima produžene boravke, u kojima ručak košta od 150 do 200 dinara.
Tako, na primer, učenici od prvog do trećeg razreda Osnovne škole “Skadarlija” mogu da se hrane u produženom boravku. Ručak – predjelo, glavno jelo i slatkiš – košta 177 dinara. Trećina đaka, oko 50 učenika mlađih razreda, hrani se na ovaj način.
Za razliku od mlađih osnovaca, đaci starijih razreda nemaju ručak u školi, pa od džeparca, koji je obično stotinak dinara, jedva mogu da kupe sendvič.
Ništa im ne fali da ponesu za užinu sendvič od kuće. A sigurno je i zdravije od onog smeća od pljeskavica, hotdogova i lisnatog testa što inače kupuju.
Nije resenje udaljiti prodavnice brze hrane od skole.Vecina ucenika zavrsnih razreda dolazi autom u skolu i za vreme odmara ide do restorana i prodavnica brze hrane cak i u grad. Drugde treba naci resenje.