“Na Subotičane koji su pokušali da se ubiju uticalo je emocionalno stanje, ali i socijalni faktori, kao što su nezaposlenost, besparica, raskidi”, kaže za Novosti doktor Zoltan Šagi, neuropsihijatar u subotičkoj Opštoj bolnici dodajući da u tom gradu postoje porodice u kojima je u svakoj generaciji neko izvršio samoubistvo pa je to postao obrazac, model za rešavanje problema.
Žene češće pokušavaju da izvrše samoubistvo, ali muškarci češće u tome uspevaju. Najčešći način je trovanje lekovima, potom presecanje vena, vešanje, a onda i pucanje iz vatrenog oružja, skakanje pod voz, sa sprata…
Ono što, ipak, najviše zabrinjava jeste to što se na suicid odlučuje sve više mladih ljudi, gotovo trećina samoubica je mlađa od 30 godina, a 15 odsto su tinejdžeri.
“Mladi danas često imaju malo samopouzdanja i samopoštovanja, skloni su depresiji, sa problemima identiteta, merila vrednosti u društvu su poremećena, a svakodnevica prepuna neprijatnih situacija”, kaže psiholog Maja Stoparić dodajući ipak da su spremni da traže pomoć.
Odgovor na pitanje zašto u Subotici ima toliko mnogo samoubistava je decenijama enigma za lekare, psihologe, sociologe, antropologe… Teorija ima raznih, od “melanholije” ravnice, ruže vetrova i drugih klimatsko-geografskih faktora koji utiču na psihu ljudi.
Neki pak smatraju da je u pitanju i istorijsko nasleđe jer je u Austrougarskoj carevini samoubistvo bilo povezano sa pitanjem časti i dostojanstva, a najčešće su se ubijali oficiri i viša klasa.
Psihološko imitiranje, kao i geni, prouzrokovali su visoku stopu suicida u Austriji, južnoj Mađarskoj i severu Srbije. Činjenica je da je u Vojvodini manjinski mađarski živalj skloniji suicidu, ali su takav način “rešavanja problema” primili i oni dinarskog i krajiškog mentaliteta-kolonisti.