„Lokalni investitori“, shvatili su ozbiljnog mogućeg profita pa u poslednjih godinu dana na svakom ćošku neko „otkupljuje zlato“. Reč je o menjačima, frizerima, stolarima, inetelektualcima…
„Skoro je kod mene bila žena koja je donela da proda dukat od 10 grama čistog zlata, ja sam joj davao 280 evra, ali ona nije pristala. Cenkali smo se i na kraju de našli na 300 evra“, priča nam prestonički menjač koji je u posao sa zlatom ušao prošle godine.
Kome menjači, postavlja se pitanje, prodaju otkupljeno zlato?
„Zlatarama“ – tvrdi naš sagovornik menjač-zlatar. To potvrđuju i sami zlatari.
„Ja sam prvi morao nekoliko puta da odem i kupim lomljeno zlato od menjača, jer nemam mušterijama od čega da napravim burme koje su mi poručili. Ne možemo kao kolege u svetu da kupimo zlato po berzanskim cenama, ne isplati se da uvozimo i ostaje nam da ga kupujemo od preprodavaca. Da li je to normalno“, pita se u razgovoru za Novi magazin Željko Jovišić, predsednik Udruženja zlatara Novog Sada.
Jedno je sigurno: svi u ovom transakcionom lancu imaju svoju računicu. Pa i zlatari koji se žale da im menjači uzimaju „hleb iz ruke“, jer građanima nude više otkupne cene pa tako sa tržišta ka sebi usmeravaju većinu lomljenog zlata od kojeg juveliri prave nakit. Za gram četrnaestokaratnog zlata, naime, zlatari nude od 1.800 do 1.900 dinara, dok menjačnice plaćaju oko dve hiljade, a ima i onih koji daju i 2.150 dinara. I u ovoj situaciji, međutim, zlatari ne prolaze loše, jer gram istog tog zlata prodaju za oko pet hiljada dinara. Zanimljivo je, takođe, da su nam u pet beogradskih zlatara, posle naše molbe da procene zlato koje smo doneli, odgovorili da to ne rade niti otkupljuju zlato. Na pitanje gde onda nabavljaju sirovinu (toliko deficitarnu zbog menjača koji im je ispred nosa pokupiše), nismo dobili očekivani odgovor – iz uvoza, već nam je rečeno da je to poslovna tajna i da „imaju svoje dobavljače“.
Od ukupno 80 kilograma zlatnog nakita, šipki i praha, koje su pronađene kod švercera od početka godine, najveće količine, od 30 i 24 kilograma, šverceri su pokušali da iznesu iz Srbije.
„Ove godine dramatično je povećan šverc zlata. Za celu prošlu godinu otkriveno je pet kilograma zlata u krijumčarenju, a sada 80 kilograma. Ilegalni put vodi zlato iz Srbije u Tursku i Hrvatsku kao lomljeno i pretopljeno, a odatle se vraća kao zlatni nakit“, otkriva za Novi magazin Željko Popović, načelnik Odeljenja za obaveštajne poslove Uprave carina.
Vrednost otkrivenog krijumčarenog zlata iznosi 2,5 miliona evra, što je više od vrednosti ove godine legalno uvezenog i izvezenog zlata zajedno. Jeste da je rizik švercovanja veliki, ali je i zarada očigledno veća. Ali, „švercer je samo posrednik. Reč je o ozbiljnom biznisu. On tačno zna na koju adresu odlazi po zlato i na koju ga adresu isporučuje. Glavni igrači se ne pojavljuju na carinama”, ističe Popović.