Srpski zahtevi za rusko državljanstvo – problem za Moskvu

List Komersant navodi da pismo sa molbom za državljanstvo koju je potpisalo 21.000 ljudi još nije stiglo u Dumu.

Zamenik šefa Komiteta za spoljnu politiku Andrej Klimov rekao je listu da “to pismo nije video”, a list dodaje da  zahtev kosovskih Srba može i da ne bude rešen. “Državna Duma ne daje državljanstvo, a da bi se takva molba realizovala, potrebno je promeniti zakon”, rekao je Klimov. 

Po njegovim rečima, takvi “presedani mogu biti opasni”. “Srbi su nam, naravno, prijateljski narod, ali ja nisam  uveren da će zahtev biti razmotren na sednici Dume. Sve nas to može uvesti u čudnu situaciju. Sumnjam da radi toga treba da uđemo u konflikt sa svima. Ovde je potrebna detaljna analiza i veoma pažljiva reakcija. Oštri koraci sada sigurno nisu neophodni”, rekao je Klimov.

Komersant ocenjuje da ukoliko poslanici, ali i vlada podrže inicijativu Srba sa Kosova, to će značiti da bi ubuduće  Rusija trebalo da snosi odgovornost za bezbednost svojih novopečenih građana. Uz to, Rusija treba da povremene  sukobi kosovskih Srba sa mirotvorcima smatra represijom protiv svojih građana i kršenjem njihovih prava, ukazuje list.

List navodi da eksperti s tim u vezi ukazuju na primer Južne Osetije, gde je većina građana do rata sa Gruzijom  2008. godine imala ruske pasoše. Kao jedan od razloga početka operacije protiv Gruzije, Kremlj je naveo to što su  gruzijski vojnici ubili ruske građane. 

Dnevnik piše da bi, međutim, u slučaju građana sa Kosova, Rusija imala posla ne samo sa Mihailom  Sakašvilijem, već sa čitavim blokom NATO, dodaje list.  

U svakom slučaju, zaključuje list, zahtev kosovskih Srba mogao bi da “ozbiljno posvađa” Moskvu sa vlastima Srbije. Jer, ako inicijativa za davanje državljanstva “dobije  zeleno svetlo”, to će biti udar na pozicije vladajućih demokrata Borisa Tadića i “dobar poklon” srpskim nacionalističkim partijama uoči izbora u proleće 2012. godine, ocenjuje dnevnik. 

Komersant zaključuje da će potom Kremlju biti teško da ubedi rukovodstvo Srbije da Beograd i dalje smatra svojim  strateškim partnerom.

Dnevnik Moskovski komsomoljec citira da je diplomata Oleg Buldakov rekao da je pismo kosovskih Srba upućeno  i predsedniku Rusije, premijeru, ruskom patrijarhu Kirilu. On nije mogao da odgovori na pitanje da li je moguće  pozitivno odgovoriti na njihovu molbu.

“Ne mogu ništa da kažem. Pitanje je pravno veoma složeno. Da bi se dobilo državljanstvo Rusije, treba ispuniti  mnogo uslova”, rekao je Buldakov, dodavši da se za sada ne preduzimaju nikakve radnje, “dok pitanje ne bude rešeno u centrali”. 

Dnevnik navodi da je glavno pitanje koliko je ozbiljna namera kosovskih Srba da postanu ruski državljani. “Moguće  je da bi se vrlo začudili ako bi im Rusija odmah dala lične karte. Najverovatnije, ti ljudi jednostavno pokušavaju da  privuku paznju na svoje oštre, i do sada nerešene probleme”, zaključuje Komsomolec. 

Buldakov je za Komosomoljsku pravdu rekao da je Ambasada, kako je predviđeno procedurom, pismo poslala  Ministarstvu spoljnih poslova Rusije koje treba da ga prouči i pošalje dalje gde je potrebno. 

Po njegovim rečima, Ambasada još nije dobila “zvanicnu reakciju srpske strane” jer je prošlo malo vremena od  podnošenja zahteva. 

“Ipak, taj zahtev je krajnje delikatan i moraju da ga razmotre odgovarajuće kompetentne instance”, rekao je  Buldakov. 

Podrška komunista

Lider Komunističke partije Rusije Genadij Zjuganov pozvao je danas rukovodstvo Rusije da odobre državljanstvo kosovskim Srbima koji su to tražili.

“Smatram da se sa velikom pažnjom treba odneti prema molbi više od 20 hiljada kosovskih Srba koji mole da im se da državljanstvo Rusije, bojeći se za sopstvenu bezbednost. Šta više, smatram da treba da udovoljimo toj molbi”, rejkao je Zjuganov Interfaksu.

Zjuganov je kazao da ako to pitanje bude izneto na sednicu Državne Dume, poslanička grupa KPRF će podržati molbu kosovskih Srba. 

Podsećajući da Rusija nije priznala nezavisnost Kosova, on je naveo da su Srbi na Kosovu izloženi nasilju i diskriminaciji. 

“Srbi su nam bliski po jeziku, duhu i kulturi, i ako žele da postanu državljani  naše države, treba da im pružimo ruku i podržimo njihova stremljenja”, dodao  je Zjuganov.