List, koji je globalno izdanje Njujork tajmsa, posvetio je glavni naslov na prvoj stranici crnom tržištu organa u Srbiji.
Članak prenosi i šokantnu optužbu Milovana (52) iz sela na jugu Srbije, koji je u državnoj bolnici „poklonio” bubreg jednom lokalnom političaru, a zauzvrat je navodno stavljen na platni spisak u njegovoj kompaniji, preneo je list Press.
“Bubreg je izvađen u državnoj bolnici u Beogradu, a obojica su koristili lažne donorske kartice i falsifikovana dokumenta u kojima piše da su braća”, navodi Herald tribjun. Milovan se požalio da je novi vlasnik njegovog bubrega prestao da mu daje platu, pa je bio primoran da se zaposli kao prodavac jaja na lokalnoj pijaci”, navedeno je u tekstu.
Herald tribjun je preneo i potresnu ispovest Pavla Mircova i njegove supruge Danijele iz Kovina, koji su u očaju ponudili svoje bubrege preko oglasa na internetu.
“Pavle i Danijela proveravaju svoj mejl svakih 15 minuta, u očajničkoj potrazi za ekonomskim spasom: kupcem koji će ponuditi novac za jedan od njihovih bubrega”, naveo je Herald tribjun.
Mircov je dao oglas pre šest meseci, kada je izgubio posao u fabrici mesnih proizvoda. Nije uspeo da se zaposli, a telefon mu je odavno isključen.
“Kada morate da obezbedite hranu za porodicu, prodaja bubrega vam se ne čini kao prevelika žrtva”, rekao je Mircov za Herald tribjun.
List navodi i niz drugih primera pokušaja prodaje organa, među kojima je i Ervin Balo (26), stolar iz Kikinde, koji je bezuspešno tražio posao godinu dana. On se pojavio na lokalnoj srpskoj televiziji i ponudio bubreg kupcima. Posle emisije dobio je posao kao vozač autobusa u osnovnoj školi.
Tribjun prenosi i priču iz opštine Doljevac na jugu Srbije, čiji građani su pokušali da registruju lokalnu agenciju da bi lakše prodavali svoje organe i krv u inostranstvu, ali je država to sprečila.
Novine pišu da je crno tržište prodaje organa nekada bilo tradicionalno vezano za Kinu, Indiju, Brazil i Filipine, a sada, zbog finansijskog kraha, počinje da se razvija i u Grčkoj, Španiji, Italiji i u Srbiji. Očajni ljudi su spremni da prodaju sve: od bubrega, kao najtraženije robe, do pluća, koštane srži i rožnjače. Za to vreme, beskrupulozni trgovci organima to obilato koriste.
Cena bubrega na ilegalnom tržištu u Srbiji je od 10.000 do 30.000 evra.
Advokat Slobodan Šoškić rekao je za Press nedelje kaže da srpski zakon ne brani prodaju organa, i po cenu smrti, dok je organizovana prodaja delova tela veoma kažnjiva.
“To ne može da se obavlja mimo zdravstvenih ustanova. Nažalost, kod nas još nije razvijena svest o poklanjanju organa, kao humanog čina, a u uslovima loše ekonomske situacije i neoliberalnog tržišta, sve je na prodaju. Indija i Pakistan su se ‘proslavili’ po tome, a izgleda da se i mi približavamo tom stadijumu”, kaže Šoškić.
Ovo je moj tekst.Pre tacno 10-tak meseci podnoseci neke krivicne prijave,rekao sam im da vise necu da cutim pa makar prosao kao Curuvija.
Ovakve gluposti još nisam čula da je neko uradio lažne Donor kartice. Vidim da taj ko je pisao i ne zna šta su iste i čemu služe. Donor kartica je vrsta reklame i služi da bi se podstakla priča o donorstvu a da li će se uzeti organi ili ne u slučaju moždane smrti odluka je porodice i u tom slučaju Donorska kartica znači samo izraz volje i ništa više. RODBINA JE TA KOJA ODLUČUJE DA LI ĆE SE TA VOLJA ISPOŠTOVATI. Za žive davaoce ne treba Donor kartica i u koliko je neko poseduje ništa ne znači jer i na njoj piše da se izražava želja da se iskoriste organi u slučaju smrti. Tako da je potpuna glupost raditi lažnu koja nema zakonsku težinu. Krivci su počinioci zbog falcifikovanih dokumenata jer kod nas ne srodne transplantacije se ne rade