U Bavarskoj se razmišlja o privremenom ukidanju vizne slobode i zahteva skraćenje postupka na 48 sati za odluke o azilantima.
“Nije reč o tome da se onim, koji su politički proganjani, izbegne i uskrati pružanje neophodne pomoći. Ovde se na pravo na azil pozivaju oni koji, pre svega, žele da dobiju socijalnu pomoć”, rekao je Bozbah nemačkom dnevniku “Velt” i upozorio na slične probleme ako Rumunija i Bugarska uđu u “Šengenski prostor”.
Bozbah je kritički reagovao i na odluku u pokrajinama Baden-Virtemberg, Severna -Rajna Vestfalija i Rajnland-Pfalc o obustavljanju proterivanje azilanata za vreme zimskih meseci.
Dnevnik “Velt” piše da iz Srbije i Makedonije raste broj zahteva za azil i da je razlog za to socijalna pomoć. Podnošenje zahteva za azil za građane Makednije i Srbije je, prema ovom listu, atraktivno, jer je “prosečna realna zarada u obe balkanske zemlje ispod nivoa nemačke socijalne pomoći”.
List ocenjuje da za navalu azilanata postoje dva razloga – nemački Savezni ustavni sud je 18. jula doneo odluku o povećanju socijalnih primanja za podnosioce zahteva za azil, a, pored toga, građani Srbije i Makedonije smeju od decembra 2009. godine da bez viza putuju u zemlje Evropske unije.
“Političari su tada ukidanje vizne obaveze slavili kao veliki uspeh evropske politike prema Balkanu. Sada, ipak, stiže otrežnjenje. U Bavarskoj su, na primer, prepunjeni azilanski centri u Minhenu i Cirndorfu”, piše “Velt”.
“Moramo poslati signal protiv zloupotreba u pitanju azila i socijalnih primanja”, rekao je ovom listu bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije, “sestrinske” partije svenemačke Hrišćansko-demokratske unije kancelara Angele Merkel.
Herman je zahtevao da se odluka o azilantima iz Srbije i Makedonije, u okviru jednog pravnog postupka “donosi u roku od 48 časova”, po uzoru na Švajcarsku, gde je takav postupak uveden od avgusta.
“Ono što jedna priznata pravna država, kao što je Švajcarska, može, mora, takođe, i Nemačka da može”, rekao je Herman.
U Švajcarskoj pri Saveznom zavodu za migrante postoji hitan postupak, gde se o zahtevu za azil može za 48 sati odlučiti u prvoj instanci, piše “Velt”, navodeći da je u Nemačkoj postupak za podnosioca zahteva za azil iz Srbije i Makedonije skraćen na oko tri meseca, što, prema oceni bavarskog ministra, nije dovoljno.
“Ne možemo prihvatiti da zemlje, koje teže EU, budi glavne za podnošenje zahteva za azil”, rekao je Herman, ukazujući da u Srbiji i Makedniji ne postoje nikakvi progoni, koji su relevantni za postupak za dobijalnje azila.
“Trebalo bi više da razmišljamo o privremenom ukidanju vizne slobode”, rekao je Herman.
Statistički podaci pokazuju da su, recimo, građani Srbije u julu ove godine podneli 324 zahteva za azil u Nemačkoj, što je više nego u junu, kada je nemačkim nadležnim vlastima upućeno 199 zahteva. Srbija je u junu bila na šestom mestu, a u julu na petom po ukupnom broju zahteva, posle Sirije, Avganistana, Iraka i Irana, pokazuju podaci službe za migracije, koje je objavilo savezno Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Kosovo, koje se analizira odvojeno od Srbije, pokazalo je letos tendenciju pada broja zahteva za azil u Nemačkoj. Građani Kosova su u julu podneli 152 zahteva i time se Kosovo našlo na devetom mestu. Broj zahteva za azil građana sa Kosova je u junu bio 156 i tada je ono bilo na sedmom mestu.