Da ova rešenost postoji, uverava Marko Đurić, savetnik predsednika Tomislava Nikolića.
“Politički odnosi sa Podgoricom su veoma dobri i stabilni i učinićemo sve da i na ostalim poljima odnosi budu onog karaktera kakav neraskidiva istorijska povezanost i nalaže”, rekao je Đurić za Večernje novosti.
Kabineti srpskog i crnogorskog predsednika imaju redovnu i dobru komunikaciju, pa je u pripremi i skoriji Nikolićev i Vujanovićev susret koji bi mogao da se desi pre raspisivanja predsedničkih izbora u Crnoj Gori.
Pomirljive reči u Novoj godini čule su se i iz Podgorice. Potpredsednik crnogorske Vlade i šef diplomatije Igor Lukšić poručio je da veruje u produbljivanje tradicionalno dobrih odnosa sa Srbijom. Prošle nedelje premijer Dačić se neformalno sreo sa Rankom Krivokapićem, predsednikom Skupštine Crne Gore, na račun čijeg savetnika se prošle godine obrušile lavina osuda zbog ocene da bi “civilizacijski iskorak” bilo aktiviranje eksploziva u banjalučkoj dvorani u kojoj se nalazio državni vrh Srbije i srpski patrijarh Irinej.
“Predsednika Dačića poznajem još od vremena kada smo bili kolege u Saveznoj Skupštini, i sa njim sam uvek imao korektan politički odnos. Veoma cenim novi pristup u rešavanju aktuelnih problema sa kojima se suočava Srbija, pa tako i u odnosu prema Crnoj Gori. U tome vidim nagoveštaj mogućeg otklona od tradicionalne velikosrpske politike prema Crnoj Gori”, rekao je Krivokapić posle razgovora sa Dačićem.
Krivokapić je naveo da bi bilo važno odnose lišiti trzavica i balasta stare politike i graditi ih “na evropskim vrednostima, svesni međusobne bliskosti i uvažavajući jedni druge”.
Sa srpske tačke gledišta, kao najozbiljnije kočnice za saradnju očitavaju se podgoričko priznanje Kosova i tretman crnogorske vlasti prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a da sve ne bude crno, ekonomska saradnja slovi za dobru.
U moru političkih gafova na obema stranama prethodnih godina, dolazak predsednika Vujanovića na Nikolićevu inauguraciju, kada je Srbiji čitav region okrenuo leđa, bio je vetar u jedra novoj eri srpsko-crnogorskih odnosa.
Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice, kaže da je teško precizno definisati sporna pitanja na relaciji Srbija – Crna Gora:
“Činjenica je da Srbija nije pravila bitnije probleme u vezi sa crnogorskom nezavisnošću, ali i da Srbija često pokušava da se postavi kao stariji brat, kao i da političke i neke druge elite pokušavaju da demonstriraju vrlo sporne težnje i neprihvatljive uticaje na Crnu Goru. Ni crnogorske vlasti nisu imune na nepotrebnu politizaciju odnosa, koristeći taj pristup da sebe u Crnoj Gori predstave kao apsolutnog zaštitnika crnogorske državnosti i nacionalnih interesa”, rekla je ona.
Odnose dve države, po viđenju Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka, određuje to što su one krenule u različitom smeru: Crna Gora ka NATO i u EU, dok Srbija želi u EU, a u NATO ne. U takvim okolnostima, smatra on, od političke retorike ne treba gajiti spektakularna očekivanja.
“Ako ja krenem na Istok, a vi na Zapad – teško da ćemo se sresti”, rekao je Simić i dodao da ovde i nije posredi srpsko-crnogorski problem, već problem zbog podeljenosti crnogorskog stanovništva na one koji su bili za nezavisnost Crne Gore i na one koji su želeli opstanak zajedničke države.
“Kada se nešto poručuje Beogradu iz Crne Gore, to je često unutarcrnogorski dijalog i ja to ne doživljavam kao sukob Srbije i Crne Gore”, rekao je on.
Kada je reč o ekonomiji, ekonomista Miroslav Zdravković napominje da je Crna Gora veoma zavisna od trgovine sa Srbijom jer joj je Srbija najvažniji partner i u izvozu i uvozu robe, a i uz Ruse gosti iz Srbije su najzaslužniji za rast ostvaren u turizmu u 2012. godini.
Nezavisno od političkih, ocenjuje Zdravković, ekonomski odnosi nastaviće izuzetno dobrim trendom, usled dejstva više zajedničkih faktora: jezika, porekla, mentaliteta, geografsko-saobraćajne bliskosti, cene proizvoda…