Najava promene odnosa prema prisustvu predstavnika Srbije na regionalnim i međunarodnim skupovima na kojima sede i predstavnici vlasti u Prištini je veoma ohrabrujuća jer nagoveštava izlazak Srbije iz samoizolacije u koju je ušla odlukom da bojkotuje takve skupove, kaže Aleksandra Joksimović, potpredsednica Centra za spoljnu politiku.
Kolika šteta je nanešena doslednom primenom takve odluke?
Velika. Možemo nabrojati čitav niz važnih međunarodnih i regionalnih skupova na kojima nije bilo predstavnika Srbije, počev od skupa na Brdu kod Kranja, preko konferencije u Sarajevu i Varšavskog samita, do prošlogodišnjeg Kroacija samita i Bledskog strateškog foruma. Na tim važnim skupovima bili u prisutni istaknuti regionalni, evropski i svetski lideri i razgovarano je o temama koje su bitne za Srbiju, a predstavnika Srbije na njima nije bilo.
Mislim da to Srbiji nije moglo doneti nikakvu korist i da se ranije mogla pronaći formula da se regionalna saradnja afirmiše na način na koji bi se Srbiji omogućio brži napredak ka evrointegracijama kao strateškom cilju.
Da li je ovde reč o stvari koja prevashodno ima regionalni karakter?
Nije, naravno, samo reč o regionu, ali je regionalna saradnja ekstremno važna. I kada je reč o regionu i kada je reč o Evropskoj uniji, veoma je bitno imati u vidu da Srbija bez jačanja regionalne saradnje ne može da igra bitnu ulogu, pogotovo ne lidersku, kako je sebe predstavljala u prethodnom periodu. Naprosto, niko ne može da očekuje vodeću ulogu ukoliko nije u stanju da reguliše odnose u svom okruženju.
Zašto ovakav pomak nije najavljen ranije, nego sada kada je Srbija dobila vladu čija vodeća stranka je pozicionirana na desnici?
Nova vlada, otkako je izabrana, nije zvanično izašla ni sa jednom konkretnom idejom razvoja dijaloga Beograda i Prištine. Istina je, međutim, da su iz međunarodne zajednice stizali signali da potoji mogućnost da ovakva vlada ima fleksibilniji stav prema tom pitanju, upravo imajući u vidu da nema potrebu dokazivanja patriotizma na način na koji je to bila prisiljena DS.
Mislite li da će se, bar kada je reč o Kosovu, stvari sada početi da se menjaju?
Prvi put da se u javnosti pojavljuje ideja da bi se između Beograda i Prištine stvari mogle pomeriti sa mrtve tačke. Inicijativa dolazi sa strane sa koje je i očekivana, imajući u vidu da je za evrointegracije u ovom trenutku zadužena politička grupacija URS. Suzana Grubješić kao potpredsednica vlade za evrointegracije i Milan Pajević kao šef Kancelarije za evropske integracije u javosti su promoivisani kao nosioci ideje vezane za prisustvo Srbije na regionalnim skupovima.
Iskreno se nadam da će se ovaj problem rešiti kako je neformalno najavljeno. Bio bi to velilki korak napred za Srbiju koji suštinski nema nikakve veze sa priznanjem Kosova, ali ima veze sa najavom nekog novog pristupa teškim temamao sa kojima je Beograd suočen. Od nastavka dijaloga sa Prištinom zavise dalji koraci u evrointegracijama, a mislim da je aktuelnoj vladi izuzetno stalo da bude načinjen novi pomak u dobijanju pregovora.