Odluka da se Srbija primi u pridruženo članstvo doneta je 16.decembra prošle godine a sporazum su danas potpisali direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer i predsednik Srbije Boris Tadić.
Pridruženo članstvo je korak pred primanje u puno članstvo u centru, o čemu se odluka donosi posle maksimum pet godina.
Srbija je bila jedna od zemalja – osnivača CERN-a 1954. godine, tada kao jedna od republika SFRJ i u ovoj organizaciji je bila do 1961. godine kada se povukla iz članstva, a vratila se u centar 2001. godine kroz Sporazum o saradnji.
Ovaj centar koji se nalazi nedaleko od Ženeve na švajcarsko-francuskoj granici danas ima 20 članica, oko 2.400 zaposlenih i oko 10.000 gostujućih naučnika koji predstavljaju više od 600 univerziteta širom sveta.
U CERN-u rade i srpski naučnici u okviru eksperimenata ATLAS i CMS.
CERN je najveća svetska laboratorija za fiziku čestica a glavna istraživanja se odvijaju u velikom hadronskom kolajderu ili sudarivaču čestica (LHC).
Eksperiment će uneti revoluciju u shvatanje univerzuma, razumevanje antimaterijei Higzovog bozona, tzv. božje čestice.
Predsednik Srbije Boris Tadić je, pre potpisivanja sporazuma, obišao veliki hadronski sudarač u kojem se izvodi sudaranje čestica, eksperimente CMS i ATLAS.
U delegaciji sa predsednikom Srbije je i ministar obrazovanja Žarko Obradović a, na poziv Hojera, i bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić, koji je bio šef delegacije koja je pregovarala o pridruženom članstvu Srbije.
Tadić: Šansa za ekonomski razvoj
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da priključenje Srbije CERN-u ubrzava proces istraživanja i pruža mogućnost za ekonomski razvoj. “Ponosan sam što smo doneli odluku da se priključimo ovom projektu. Priključenje Srbije CERN-u ubrzava proces istraživanja i daje šansu ljudima u punoj stvaralačkoj snazi, ali i mladima da tu snagu dostignu”, rekao je Tadić.
Podsetivši da je Srbija imala značajan zastoj u razvoju nauke od 20 godina, Tadić je naglasio da je priključenje jednom ovakvom projektu, “možda najvećem u ljudskoj istoriji, koji je posvećen otkrivanju univerzuma”, veoma važno za srpske naučnike, univerzitete i institute.
“Ovde su i neki naši mladi naučnici koji rade svoje doktorate, istraživačke radove i oni sazrevaju kroz CERN”, dodao je Tadić.
On je istovremeno ukazao da nijedna zemlja ne može da se razvija bez bazičnih naučnih istraživanja, pogotovo onih koja su primenjiva u industriji.
“Ne postoji nijedna zemlja koja je postigla značajan ili dovoljno brz ekonomski razvoj a da ta komponenta znanja nije bila važna u njenoj proizvodnji-naučnoj, industrijskoj, poljoprivrednoj, pa čak i političkoj”, istakao je Tadić.