“Srbija se u prethodnom periodu u procesu sukcesije u mnogo slučajeva ponašala nedomaćinski, i to će se sada promeniti. Na primer, pristali smo da ustupimo Sarajevu hektar zemljišta u Ankari, koje je Kemal Ataturk poklonio kralju Aleksandru, kao i zgradu koja je replika zgrade na Andrićevom vencu, u kojoj se nalazi Predsedništvo”, izjavio je Antić, koji je i pravni savetnik predsednika Tomislava Nikolića.
Po Antićevim rečima, sporna pitanja trebalo bi da se nađu na dnevnom redu sledećeg sastanka komisije za sukcesiju, posle novogodišnjih praznika, prenosi dnevnik Danas.
Kada je reč o najočiglednijoj podeli bivše imovine – raspodeli bivših diplomatskih predstavništva, izvori lista ukazuju da je veliki broj odluka donet u vreme kada je ministar spoljnih poslova bio Vuk Drašković.
Međutim, sagovornik koji je radio u Ministarstvu spoljnih poslova u to vreme, navodi da je, s obzirom da je bila reč o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, jedina podela imovine bila između te dve bivše jugoslovenske republike.
“Sve je već bilo podeljeno što se tiče drugih jugoslovenskih republika, a Srbija i Crna Gora dogovorile su se i da dele prostorije u nekim diplomatskim predstavništvima”, rekao je izvor.
O raspodeli imovine nije odlučivao jedan čovek niti grupa ljudi, već Vlada Srbije, tvrdi jedan od sagovornika upućenih u ovu temu.
Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, kaže da je moguće da se obavi revizija postignutih sporazuma o sukcesiji, ali samo pod uslovom da se sve države slože s tim.
“Pošto je u pitanju sporazum između država, za tako nešto je potrebna njihova saglasnost, što znači da reviziju ne može niko samostalno da izvrši”, rekla je ona.
Sem za diplomatska predstavništva, “ostavinska rasprava“ bivše SFRJ pokrenuta pre 12 godina, tiče se i deviznih rezervi i štednje. Odluka Evropskog suda u Strazburu u novembru da je Beograd dužan da isplati staru deviznu štednju Ljubljanske banke, poslednji je primer odluka koje imaju značajan regionalni odjek.