Svaki drugi Srbin ima neku hroničnu bolest

Ispitivanja pokazuju da na preventivne preglede redovno ide tek četvrtina stanovništva, što nas baš ne svrstava među zdravstveno prosvećene nacije.

Mnogi će reći da i za to postoji ozbiljan razlog: iako je zagarantovana na papiru, zdravstvena zaštita u praksi nije najdostupnija. Čeka se, ponekad, i duže od mesec dana, čak i na „obične“ preglede, kao što je ultrazvuk.

Što je dijagnostika složenija, i red je veći, pa se u njemu, recimo, za pregled magnetnom rezonancom „stoji“ i po šest meseci. U najopterećenijem kardiovaskularnom centru, Institutu „Dedinje“, jednu od najčešćih intervencija na srcu – ugradnju veštačkog zalistka (valvule), sad zakazuju za 2015. godinu!

Ni demografske prognoze nisu ohrabrujuće: prosečan stanovnik Srbije ima 41,2 godine, a do 2030. godine, prema projekcijama fondacije Centra za demokratiju, svaki četvrti biće stariji od 65 godina. A, to u zemlji, koja u ovom delu sveta najmanje izdvaja za zdravstvo, znači i stalno povećavanje potreba za zdravstvenom zaštitom.

Trenutno svaki drugi odrasli stanovnik ima neku hroničnu bolest, pišu Novosti. Najviše bolujemo i umiremo od bolesti srca i krvnih sudova, malignih tumora, dijabetesa… I po tome se ne razlikujemo od ostatka sveta, ali je kod nas, epidemija, izgleda, izraženija.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, za godinu dana od svih oblika kardiovaskularnih bolesti (KVB) umrlo je 56.488 ljudi. To znači da je u odnosu na ukupan broj umrlih, svakog drugog izdalo srce.

“U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolseti umre šest osoba”, rečeno je „Novostima“ u Nacionalnom institutu „Batut“. “Svaki 8. umrli bio je radno aktivan (25-64 godine), odnosno svaki 5. umrli radno aktivni stanovnik bio je muškog, a svaki 14. ženskog pola”.

U našoj zemlji, u uzrasnoj grupi od 20 do 64 godine, smrtnost od srčanog udara je već na drugom mestu, iza smrtnosti od raka pluća.

Muškarci najviše pogađa ishemijska bolest srca (srčana slabost), a žene – moždani udar. U poslednjih 10 godina, stope umiranja od svih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti „pale“ su za 15 odsto, ali su i dalje više od proseka u evropskom regionu.

Posle srca, pacijenti se lekarima najviše žale na reumu, a reumatske bolesti su posle povišenog krvnog pritiska najučestalija oboljenja među stanovnicima Srbije. Na njih se žali 23 odsto populacije. 

I dijabetes koji podmuklo, oštećuje sve organe, je u stalnomnom porastu. Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije iz Registra za dijabetes, i Međunarodne dijabetes federacije, procenjuje se da u Srbiji 600.000 osoba, ili 8,2 odsto stanovnštva ima šećernu bolest. 

Sa malignim tumorima, prema procenama Društva za borbu protiv raka, u Srbiji trenutno živi oko 120.000 ljudi, a u Institutu „Batut“ kažu da je je za godinu dana (2010. godine) otkriveno 34.000 novih slučajeva. Iste godine je od raka umrlo 21.000 ljudi.

Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci su najviše obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Kod žena, maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu.