Iz godine u godinu i država i građani gube desetine miliona dinara samo zbog razvlačenja sudskih sporova.
Niko nije precizno izračunao koliko država, odnosno poreski obveznici, direktno gube za svaki izgubljen sudski dan. Da su iznosi basnoslovni ipak se može videti iz statistike Vrhovnog kasacionog suda o broju primljenih predmeta prošle godine. U 2011. ukupan broj predmeta u radu u svim sudovima u zemlji bio je 5.994.945.
Ako se uzme da je u svakom predmetu održano minimalno jedno ročište – a sigurno ih je bilo bar dva – i ako je, recimo, svako peto iz nekog razloga odloženo (najčešće zbog nepojavljivanja jedne od stranaka ili ključnog svedoka, ali i zbog izostanka sudije), ispada da je za godinu dana odloženo oko milion ročišta.
Cena jednog ročišta, kako objašnjavaju u Višem sudu u Beogradu, zavisi od mnogo faktora. Ako je u pitanju krivica, gde država snosi sve troškove odlaganja pretresa, zavisi od toga koje je delo u pitanju i kolika je za njega zaprećena kazna, da li se angažuje advokat po službenoj dužnosti ili profesionalac, da li su uključeni sudski tumač i veštak, da li su svedoci iz unutrašnjosti, pa im se plaća prevoz…
Samo dolazak veštaka na sudski pretres košta 12.000 dinara, a dolazak advokata na otkazan spor od 6.000 do 20.000 dinara (zavisno od zaprećene kazne ili vrednosti spora).
“Kad se sve sabere, jedan izgubljeni sudski dan košta minimalno 30.000 dinara, a sa povećanjem broja optuženih i broja svedoka može da naraste na 2.000 evra po suđenju”, rekao je kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.
Ako bi se pomnožila minimalna cifra od 30.000 dinara sa milion odloženih ročišta, to bi značilo da “u vetar” godišnje ode najmanje 30 milijardi dinara, odnosno nešto manje od 300 miliona evra! A sva je prilika da su ove brojke daleko veće.