Ova partija, kao snaga koja je osvojila najveće poverenja građana, prema saznanjima Novog magazina nije bila spremna da pređe „crvene linije“ koja je čvrsto postavljena iza ključnih funkcija u bezbednosnom sektoru.
Lider SPS-a Ivica Dačić odlučio je da popusti, navodno, posle razgovora sa američkim izaslanikom Filipom Rikerom koji je preneo da se američkoj administraciji ne bi svidelo da jedna partija drži i MUP i BIA.
Ako naprednjaci, što je već izvesno, budu stožer Vlade, imaćemo sličnu situaciju kao u protekle četiri godine, samo što bi apsolutnu vlast u sektoru bezbednosti, umesto DS-a, imala SNS.
Iako je Tomislav Nikolić podneo ostavku na mesto predsednika partije, veze između njega i stranačkog rukovodstva nisu pokidane, što mu omogućava da izlazi iz ustavnih ovlašćenja preko uticaja na partijske kadrove u raznim resorima, pa i u sektoru bezbednosti.
SVE SLUŽBE POD VUČIĆEM: Motiv za kontrolu obaveštajno-bezbednosnog sistema je, navodno, želja naprednjaka za odlučnijom borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije.
“Obećali smo građanima odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ispitivanje pljačkaških privatizacija i zato insistiramo da dobijemo pravdu, BIA, odbranu i vojne agencije. Bez toga ne bismo mogli da ispunimo obećanje”, kaže za Novi magazin izvor iz SNS.
Iako se kadrovska kombinatorika još nije završila, spekuliše se da bi Aleksandar Vučić mogao da bude čovek koji će da koordinira radom svih bezbednosnih službi u državi.
Ipak, Vučić to ne bi radio sa pozicije šefa kabineta predsednika Republike koji je, prema Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti, na funkciji sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Pojedini kritičari videli su u dosadašnjem Tadićevom šefu kabineta čoveka kome su na raport dolazili svi šefovi službi bezbednosti. Funkcija šefa kabineta, koliko god otvarala kapije „tajnih službi“, ipak je mali zalogaj za političara Vučićevog kalibra.
Spekuliše se da bi Vučić mogao da bude ministar odbrane, ali i potpredsednik vlade zadužen za bezbednosni sektor, te bi sa te pozicije mogao da utiče na rad BIA, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. Kao ministar odbrane Vučić bi bio nadređen šefovima VBA i VOA i predlagao bi predsedniku Republike kadrovska rešenja za te pozicije.
To korespondira sa spekulacijom da predsednik Srbije Tomislav Nikolić neće postaviti šefa svog kabineta, te da će ključna osoba za koordinaciju službama biti upravo Vučić. Ipak, da bi se to uradilo potrebno je promeniti Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti.
ČELNICI SLUŽBI BLISKI PARTIJSKIM LIDERIMA: Jagma za funkcije u bezbednosnom sektoru mnogo govori o stepenu demokratičnosti društva, nivou bezbednosne kulture, kao i o vrednostima koje preovlađuju.
„Trka za funkcijama u bezbednosnim službama nije ništa novo. Političari su najzainteresovaniji za BIA, jer je to najvažnija služba u našoj zemlji, najveća je, ima najbolje kapacitete i u nju se slivaju sve najvažnije informacije. Deo tih kapaciteta odnosi se na prikupljanje tajnih informacija, a kada neko ima tajne informacije o nekome, onda ima i moć u rukama. Jedna informacija može da bude važna za zaštitu države, ali i da posluži za ucenjivanje. To je veoma klizav teren i zavisi od ljudi, propisa, bezbednosne kulture i konsenzusa ključnih političkih igrača oko najvažnijih vrednosti u društvu“, objašnjava izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović.
Ukoliko bi naprednjaci nekom drugom prepustili mesto ministra odbrane ili šefa BIA, teže bi uspostavili potpunu kontrolu nad sektorom bezbednosti, iako bi preko Saveta za nacionalnu bezbednost i šefa kabineta predsednika imali uvid i mogli da utiču na dešavanja u službama.
“Tadić je imao uticaj i kontrolu zato što je na čelu službi bezbednosti imao ljude koji su bliski DS-u. Ako SNS bude imala ministra odbrane i nekoga na čelu BIA, onda ćemo imati istu situaciju jer je samo u tom slučaju moguće imati takvu koncentraciju moći. Značajne su pozicije i savetnika i pomoćnika u ovim agencijama, a interesantno je da dosad direktor BIA nije imao zamenika. Pitanje je da li je i to zbog partijskih preraspodela”, kaže Petrović.
Direktore VBA i VOA i njihove zamenike postavlja i razrešava predsednik Srbije na predlog ministra odbrane, a direktora BIA postavlja i razrešava Vlada Srbije. I direktorima vojnih agencija, kao i direktoru BIA, mandat traje pet godina. Direktori vojnih agencija ne smeju biti članovi političkih partija i prethodno moraju da imaju iskustvo u sistemu odbrane. Sadašnji direktor BIA Saša Vukadinović izabran je na ovu funkciju jula 2008, te bi na tom mestu mogao da ostane još godinu dana.
Njegov prethodnik Rade Bulatović, koji je bio kadar DSS-a, 2008. je sam podneo ostavku. Ako se Vukadinović ne odluči na taj potez verovatno će Vlada da aktivira formalno-pravne mehanizme za smenjivanje, jerdirektori službi bezbednosti mogu biti razrešeni i pre isteka mandata.
I direktora policije Vlada postavlja na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom konkursu. Aktuelnom direktoru Miloradu Veljoviću mandat je istekao pre godinu dana, ali je ostao u v.d. stanju. Iako je došao na tu poziciju kada je MUP-om rukovodio Dragan Jočić iz DSS, Veljović danas važi za čoveka bliskog demokratama, a poznato je da od početka saradnje nije bio po volji ministru Dačiću.
NEDEMOKRATSKE TENDENCIJE: “U svim službama postoji tendencija da skrivaju informacije i da budu nekontrolisani izvor moći. Imamo primer kada je Džordž Buš zbog nepoverenja u analize CIA osnovao kancelariju preko koje je dobijao sirove obaveštajne podatke o Iraku koje su protumačene kao da postoji oružje za masovno uništenje, pokazalo se da to nije bilo tačno, a iskorišćeno je kao povod za invaziju na tu zemlju. Kod nas je veća opasnost za zloupotrebu moći ovakvih agencija jer nemamo razvijenu bezbednosnu kulturu”, tvrdi Petrović.
Izvesno je da naprednjaci kontrolom nad službama bezbednosti demontiraju bivšu i cementiraju svoju vlast. Kontrola nad ovim sektorom, osim otvaranja mogućnosti za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, za očuvanje poretka, svojevrstan je zalog za budući mandat. Ako se dobro iskoristi.
“Stranka koja ima svoje ljude u službama bolje je informisana od ostalih faktora u državi. Ma ko postavio čoveka na čelo neke službe on treba da bude profesionalac i stranački neutralan. Međutim, bliska prošlost nam pokazuje da to kod nas još funkcioniše kao u vreme socijalističke Jugoslavije u kojoj je sve bilo pod kontrolom partije. Ima primera na osnovu kojih možemo da kažemo da su se čelnici BIA ponašali pristrasno, stranački i u vreme Miloševića, ali i posle 2000, a sada će se tek pokazati kako će biti, ali mi se ne sviđaju medijske najave da će ponovo sve da bude pod jednom partijom”, kaže profesor Fakulteta bezbednosti i bivši pripadnik vojne službe bezbednosti Milan Mijalkovski.
Deo objašnjenja zašto je kontrola nad službama bezbednosti važna za političke partije dali su zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja Saša Janković i Rodoljub Šabić kada su reagovali zbog prakse prikupljanja podataka o komunikacijama građana bez odluke suda. Pokazalo se, naime, da službe bezbednosti masovno koriste nadzor nad “zadržanim podacima” u koje spadaju podaci o vremenu, dužini trajanja razgovora, lokaciji odakle je razgovarano, brojevima mobilne ili fiksne telefonije s kojima je komunicirano, brojeve mobilnih na koje su slati SMS i MMS sadržaji, kao i Internet adrese na koje je pretplatnik pristupao. Ukratko, službe bezbednosti bez odluke suda za nekoliko minuta mogu da dobiju detaljnu maršrutu kretanja osobe i listing njenih razgovora.