Slobodanu Raduloviću određen pritvor

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević rekao je Tanjugu da je Tužilaštvo predložilo da ostane na snazi rešenje kojim je Raduloviću ranije određen pritvor zbog bekstva.

Radulovića su prethodno pregledali lekari u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

On je nakon pregleda potpisao saglasnost da je sposoban za kratko saslušanje povodom pritvora i prebačen je u zgradu Specijalnog suda, rečeno je Tanjugu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Radulović je ranije danas, posle više godina u bekstvu stigao u Beograd, na aerodrom Nikola Tesla oko 12.15 sati.

On je iz policije je prebačen u Specijalnu zatvorsku bolnicu na sopstveni zahtev, jer se nije osećao dobro.

Specijalna zatvorska bolnica nalazi se u kompleksu Okružnog zatvora u Beogradu, u Bačvanskoj ulici.

Radulović je u bekstvu bio od pokretanja postupka protiv grupe poznate kao “stečajna mafija” u aprilu 2006. godine i za njim je bila raspisana međunarodna poternica i određen mu je pritvor.

Nakon višegodišnjeg suđenja Specijalni sud izrekao je presudu “Stečajnoj mafiji” kojom je Radulović osuđen na pet godina zatvora zbog malverzacija sa C marketom.

Presuda, međutim, još nije pravosnažna i čeka se odluka Apelacionog suda po žalbama.

Radulović može da traži ponavljanje suđenja jer je osuđen u odsustvu.

Za Radulovićem je 2008. godine Drugi opštinski sud pokrenuo postupak zbog malverzacija sa Niveinim proizvodima, odredio mu pritvor i raspisao poternicu.

Slučaj C market: Radulović razotkriva Miškovića?

Bivši direktor C marketa Slobodan Radulović vratio se danas u Beograd, sedam godina nakon što je pobegao iz Srbije zbog optužbi da je oštetio firmu, a očekuje se, kako je sam najavljivao krajem prošle godine, da će izneti dokaze protiv vlasnika Delte Miroslava Miškovića, koji je, kako tvrdi, hteo da preuzme C market.

Radulović je, inače, osuđen na pet godina zatvora prvostepenom presudom Specijalnog suda u Beogradu 15. maja ove godine, a u toku je žalbeni postupak.

U sklopu istrage o privatizaciji C marketa Mišković je ispitan u svojstvu građanina, i, kako su izvestili mediji, detaljno govorio o ulozi biznismena Milana Beka i Radulovića u kupovini C marketa za 29 miliona evra, iako je procenjena vrednost bila 325 miliona evra.

Šest godina ranije, septembra 2007, Milan Beko je, kao svedok na suđenju, govorio na koji način je, 2005. godine, postignut dogovor između njega, Radulovića i Miškovića o privatizaciji C marketa.

Njihov sastanak inicirao je Danko Ðunić (suvlasnik firme Eki investiment), kao osoba ovlašćena da u “privatizaciji pomogne u iznalaženju partnera“, tvrdio je Beko.

On je, navodili su mediji, na sudu naveo da je na sastanku dogovoreno da posle dve godine Delta M postane vlasnik C-marketa, a da do tada ona bude u Bekovom vlasništvu. Dogovoreno je da će Radulović ostati na funkciji direktora još dve godine.

Beko je trvdio i da je firma Primer Ce, koja je kasnije preneta u Radulovićevo vlasništvo, bila, u regularnom postupku privatizacije C marketa jedini ponuđač, jer je Merkator u međuvremenu odustao, a engleski Ašmor je diskvalifikovan zbog promene pravnog lica.

Beko je naveo da je pre okončanja privatizacije C marketa, firma Nova fin sa sedištem u Luksemburgu, koja je bila u njegovom vlasništvu, kupila Primer Ce po ceni po kojoj je to preduzeće i osnovano. Kasnije je, kako je rekao, sa Miškovićem dogovorio da on stekne pravo isključivog vlasništva nad luksemburškom kompanijom.

Radulović, koji je 2006. pobegao iz Srbije, nakon otpužbi da je oštetio C market za 30 miliona evra, godinu dana kasnije je u pismu upućenom Savetu za borbu protiv korupcije naveo da je dogovor o prodaji C marketa sklopljen “po nalogu“ premijera Srbije Vojislava Koštunice.

U pismu, koje je objavilo nekoliko medija, on je trvdio da su Memorandum o razumevanju, pored njega potpisali Beko i Mišković 19. avgusta 2005, na inicijativu Koštunice, čiji nalog mu je preneo tadašnji ministar policije Dragan Jočić tokom razgovora u njegovom kabinetu, kome su prisustvovali i sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov i šef UBPOK-a“.

Odmah nakon završenog preuzimanja C marketa, po dogovoru sa Koštunicom, Mišković i Beko su podelili veliki plen, koji se zvao C market, vredan više od 300 miliona evra, a da pri tom nisu ispoštovali nijednu tačku potpisanog Memoranduma, pisao je tada Radulović.

Radulović je krajem prošle godine u telefonskoj izjavi tv Pink najavio povratak u Srbiju i dokaze protiv Miškovića.

Radulovićeva supruga, Vukica, tada je, u intervjuu za Kurir, optužila Miškovića da je s bivšim ministrom Predragom Bubalom naterao njenog muža da ispod cene proda “C market”.

“Bubalo je na Miškovićevoj slavi, januara 2005, imao zadatak da Slobodanu (Raduloviću) jasno i ljubazno, ali s pretnjom između redova, saopšti da C market mora da bude prodat onima koje Koštuničina vlada odredi, a da je Koštunica odlučio da je to Mišković”, rekla je Vukica Radulović.

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o privatizaciji „C marketa“ iznete su sve sumnje koje postoje u vezi sa ovim slučajem, i on je dostavljen nadležnim državnim organima koji bi, po rečima Dušana Slijepčević iz Saveta, koji je radio na izveštaju, trebalo da sve do kraja istraže i završe.

Radulović (1943) je radio u Hemijskoj industriju “Pančevo”, Industriji plastičnih masa “Bukulja” Beograd gde je bio je direktor, zatim direktor Direkcije za gradske robne rezerve, predsednik Gradskog komiteta za privredu, potpredsednik u SOUR-u Centroprom.

Krajem septembra 2004. u Beogradu je osnovao svoju firmu “Primer Ce” koja je i dala ponudu za kupovinu akcija “C marketa”.

On je, kako je tada objavljeno, posedovao 1.460 akcija C- marketa, odnosno 0,8 odsto kapitala.

Za direktora Trgovinskog akcionarskog društva Ce market došao je januara 1990.

U nekoliko mandata, do 2003. godine bio je poslanik Skupštine Srbije, predsednik Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.

Pre nego je postao potpredsednik Liberala Srbije, bio je član Demokratske stranke iz koje je isključen nakon odluke da uđe u vladu Mirka Marjanovića.

On je od 1992. do 1996. bio potpredsednik Vlade Srbije. Bio je i na spisku ljudi kojima je krajem 2000. zabranjen ulaz u zemlje EU.