Dakle, čovek postoji, nije izmišljena ličnost, iako bi mnogi mogli da pomisle suprotno, s obzirom na to koliko je Slavoljub Veselinović sve ove godine bio tih, a na tako važnom mestu.
Ne odaziva se na pozive medija, a čak i kad to znate i uporni ste da ostvarite komunikaciju zbog važnih pitanja iz njegove nadležnosti, oni koji poznaju njegovu rutinu reći će vam da je to jalov posao.
Tu i tamo za njegovo ime može da se čuje – recimo da je podržao Salon stripa.
Ali tek kada su studenti blokirali, odnosno „oslobodili“ SKC, javnost je možda više obratila pažnju na upravu SKC-a i problem netransparentnosti ove institucije. Da recimo dokumenta koja bi po zakonu trebalo da budu dostupna javnosti nisu dostupna.
Studenti su pokušali da kontaktiraju upravu SKC-a – bez rezultata.
„Uz sve naše apele direktoru, upravi i zaposlenima SKC-a, još uvek nemamo svu potrebnu dokumentaciju, koja uključuje pre svega Statut, finansijskeizveštaje i spisak članova Upravnog odbora“, pisali su studenti u svojim saopštenjima.
Pisali su i da je nepoznati muškarac razbio staklo na vratima SKC-a.
Obaveštavali su javnost o zatečenom stanju u instituciji, programima koje prave, i podsećali da su uskraćeni za konkretnu komunikaciju sa upravom, da su prepušteni maglovitom tlu poslovanja ove kulturne ustanove.
Ali došlo je i Slavoljubovih „15 minuta slave“.
U sadejstvu sa Predragom Sarapom, na Pinku je plasirao neistine o studentima i kriminalizovao ih, predstavljajući ih kao lopove i nasilnike koji su uzurpirali SKC – instituciju koja bi, po svom nazivu, trebalo upravo njima da pripada.
O Slavoljubu opet nismo saznali ništa novo, do onoga što je već poznato.
Da je kadar Socijalističke partije Srbije još iz vremena Slobodana Miloševića i u fotelju direktora SKC-a prvi put je seo 1993. godine.
Uspeo je ovu kulturnu i kultnu ustanovu, nekada poznatu po brojnim izložbama, koncertima i predstavama, da drži zarobljenom i neaktivnom u kontinuitetu već 15 godina, dok je na mestu v. d. direktora proveo čak tri decenije, sa jednom kratkom pauzom.
„Vreme“ je o Veselinoviću pisalo 2003. godine, jer se ispostavilo da se 1996, u vreme prvog mandata u SKC-u, našao na spisku ljudi koji su zaobišli zakonske odredbe o učešću na javnom konkursu za radio-frekvencije.
On je tada potpisao ugovor u ime Radija SKC.
Tokom devedesetih, rad čuvenog konceptualnog umetnika Brace Dimitrijevića – kamena ploča na kojoj piše „Ovo bi moglo biti mesto od istorijskog značaja“, postavljena na fasadu SKC-a – nestala je, ali ni o tome nije želeo da govori za medije.
Kada je drugi put došao „na mesto direktora SKC-a 2008, odmah je ukinuo kolegijum i upotpunosti preuzeo vlast, do najsitnijih detalja. Time on vlada SKC-om već 7+17, dakle 24 godine“.
I – likuje.