Najgore je, ipak, što na policama svojih radnji i na tezgama prodaju proizvode sumnjivog kvaliteta, koje ne ispunjavaju ni osnovne uslove o bezbednosti, a roditelji ih ipak kupuju jer su jeftine. Alternativa za njih su igračke poznatih brendova, koje su kod nas značajano skuplje nego u zemljama EU.

Stručnjaci koji se bave ovom problematikom i predstavnici potrošača tvrde da su za precenjene proizvode krivi trgovci, koji određuju previsoke marže, ali i država, koja ih ne sprečava da se bahato ponašaju.

“Određeni broj uvoznika se enormno bogati na račun roditelja. Visoke cene plaćaju oni koji imaju novca, a još gora posledica visokih cena u prodavnicama igračaka je ta što je većina roditelja prinuđena da kupuje u kineskim radnjama”, rekla je Sanja Grandić, urednik portala Bebac.  

Grandićeva podseća da te igračke nemaju deklaraciju i da se ne zna ni kakav je njihov kvalitet, čime su obojene, da li imaju toksine i koliko su uopšte bezbedne.

“Igračke u Srbiji su skuplje nego u drugim zemljama, jer je tržište manje, pa je viša nabavna cena, ali su veće i carinska stopa i druge dažbine”, rekao je Darko Popović, predsednik novoosnovane Grupacije trgovaca na veliko i malo igrama i igračkama, pri Privrednoj komori Srbije i direktor “Pilot tojsa”.

“Procena crnog tržišta ne postoji budući da se roba uvozi u kontejnerima, bez kontrola, ali je ono trenutno možda i veće od legalnog. Čini se da država nema način da spreči nelojalnu konkurenciju. Ako ja imam 15 maloprodaja i plaćam državi sve obaveze, ne shvatam zašto je nekom drugom dozvoljeno da to ne radi, naročito još i ako je stranac u mojoj zemlji. Roditelji treba da znaju da su samo igračke koje imaju CE oznaku bezbedne za upotrebu”, dodao je.

Popović smatra i da je veliki problem to što inspekcije ne kontrolišu mesta na kojima se igračke stalno prodaju na crno – tezge i buvljake, već radnje legalnih lanaca.

U “Pertiniju” kažu da srpske kompanije i sa manjom maržom dostižu višu cenu tih artikala od cene koju možemo videti na internet prodaji svetskih kompanija, jer su i transport i skladištenje jako skupi.

“Nabavna cena ka nama je veća nego za neke svetske kompanije mnogo većih kapaciteta, zbog potencijalnih količina naručene robe, jer je srpsko tržište neuporedivo manje”, tvrde u “Pertiniju”.