Skoro 10 miliona dinara za Lečićevu predstavu o Đinđiću

Za Lečićevu predstavu, odnosno “multimedijalni spektakl”, koji će premijerno biti izvedena 9. aprila u Sava centru, izdvojeno je 9,5 miliona dinara.

Ministarstvo finansija i privrede je na zahtev Ministarstva kulture i informisanja predložilo Vladi Srbije korišćenje sredstava tekuće budžetske rezerve za finansiranje ovog projekta u iznosu od tačno 9.500.000 dinara.

Vlada je 22. februara donela Rešenje o upotrebi tih sredstava.

U Ministarstvu, čiji je šef Mlađa Dinkić, za Danas kažu da je finansiranje projekta Branislava Lečića, a povodom obeležavanja godišnjice smrti Zorana Đinđića, u isključivoj nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, s Bratislavom Petkovićem na čelu.

Branislav Lečić, ministar kulture u Đinđićevoj vladi, kaže da je svoju ideju o obeležavanju godišnjice predložio Ministarstvu kulture koje se saglasilo.

“Predstava se zove ‘Opomena’, ima podnaslov ‘Deset godina posle Zorana Đinđića’, a imaće premijeru 9. aprila u Sava centru. Zasnovana je na Zoranovim citatima i govorima kao odgovorima na pitanja koja će mladi glumci postavljati. To je autorski projekat u kojem sam sublimirao njegovo političko iskustvo, ali i svoje kao njegovog saradnika u Vladi. Želim da Zoranovu viziju i energiju predstavim ne samo Beogradu, veći celoj Srbiji i mladim generacijama i građanima. Zato planiramo da ovaj performans, multimedijalni spektakl, bude prikazivan i u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu”, rekao je Lečić.

On objašnjava da će predstava, osim glumačke reči, sadržati i video-materijale, koreografije, muziku koju je komponovala Irena Popović.

Glumica Mirjana Karanović kaže da je ovakvo uključivanje države u obeležavanje godišnjice Đinđićevog ubistva za nju “logično”.

“Jasno je da su ‘Konstantin’ i Milanski edikt prioritet aktuelne Vlade, takva kvaziumetnost i nekvalitetna dela. Putem medija smo svi ubeđivani, a dosta njih je i ubeđeno, da je proslava Milanskog edikta najvažnija za Srbiju. To je besmislica, jer Edikt, osim tog Konstantinovog mesta rođenja, nema mnogo veze sa Srbijom. S druge strane, mislim da je potpuno logično da danas država ne želi da se seća Zorana, čak ni mrtvog, niti da ima ikakve veze s njegovim idejama. Političari su učinili sve da se zatre svaki trag razmišljanjima poput Zoranovih. To je tako depresivno i obeshrabrujuće za našu budućnost – kaže Mirjana Karanović.

Jelena Bogavac, rediteljka i članica Organizacionog odbora “Šetnje za Zorana”, za Danas navodi da ovakva vrsta “kvaziobeležavanja” otkriva ne samo eventualni autizam sistema vlasti, veći krajnje nelogično i uvredljivo ponašanje.

Miljenko Dereta, poslanik LDP i reditelj, kaže da je ponašanje Vlade Srbije u vezi s decenijom od Đinđićevog ubistva “bezobrazluk”.

“Vlada, koja je politička institucija, ne može da obeležava političko ubistvo pozorišnom predstavom. Obaveza Vlade morala bi da bude da one koji ne žele da se bave pozadinom tog ubistva pozove i da im nalog da reše to pitanje. Isto tako, vlast mora da one koji ne žele da govore o pozadini tog zločina privede da daju izjave”, rekao je Miljenko Dereta.