Policija je brzo posle likvidacije zaštićenog svedoka, podnela krivičnu prijavu protiv Aleksandra Simovića i nepoznatih osoba za koje se sumnja da su organizovale Vukojevićevu smrt, ali je pretkrivični postupak trajao gotovo pet godina, pišu Večernje novosti.
Ostalo je nejasno zašto se na pravdu čekalo toliko dugo. Institut za DNK na Biološkom fakultetu u Beogradu vrlo brzo je završio veštačenje tragova nađenih na telu Vukojevića i lisicama kojima je bio vezan. Vrlo brzo potvrđeno je da jedan od DNK tragova pripada Aleksandru Simoviću, tada odbeglom pripadniku zemunskog klana.
Policija je istog trenutka protiv njega i više nepoznatih osoba (u tom trenutku postojali su operativni podaci o osumnjičenima, ali bez čvrstih materijalnih tragova) podnela krivičnu prijavu. Od tog trenutka na optužnicu se čekalo više od pet godina. Nove pojedinosti o otmici i ubistvu Vukojevića, 3. juna 2006. godine u Beogradu, dao je Sretko Kalinić.
Hrvatskim i srpskim istražiteljima Kalinić je ispričao o mnogim zločinima koje je počinio zemunski klan, pored ostalog, i o ubistvu Vukojevića.
“Kalinić je opisao da je Vukojević otet i ubijen po nalogu Milorada Ulemeka Legije, koji je još tada bio u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu”, navodi izvor blizak istrazi.
U samoj otmici su učestvovala braća Aleksandar i Miloš Simović, Zoran Pović Pova i, najverovatnije, Sretko Kalinić.
Predmet istrage sada bi trebalo da bude i način na koji je Ulemek i dalje komandovao odbeglim “zemuncima“ iz zatvora. Jedan od tragova mogla bi da bude i tvrdnja hrvatske policije da su se braća Simović, doduše neku godinu kasnije, bar jednom nedeljno čula preko “skajpa“, iako je Miloš bio u Hrvatskoj, a Aleksandar u zatvoru u Zabeli.