Lider Srpske radikalne stranke tvrdio je da je dobrovoljce SRS, pre odlaska na ratište, uvek pozivao da poštuju međunarodno ratno pravo i da se humano odnose prema civilima, a “viteški” prema neprijatelju i zarobljenicima.
“Jesam ja više puta upozoravao da će biti žrtava među civilima… Ali, nemate nigde dokaz da sam se zalagao za zločine nad civilima… da sam rekao da ih treba ubijati, mučiti… Nigde i nikada”, naglasio je Šešelj, obraćajući se sudijama i tužiocima.
Optuženi je tvrdio da su tužioci tokom procesa pred pretresno veće doveli “veliki broj lažnih svedoka”, od kojih su neki pod pritiskom prvo dali izjave protiv njega, a potom ih povukli i prešli na stranu odbrane.
Kao primer, naveo je bivšeg komandanta Ratnog štaba SRS Ljubišu Petkovića koga je Tribunal osudio na tri meseca zatvora zbog toga što je odbio da svedoči uprkos obavezujućem nalogu.
“Petkovićeva izjava da sam ja autokrata i loš čovek – ne znači vam ništa… Sve što je odlučio Ratni štab SRS, ja iza toga stojim”, kazao je Šešelj.
Petković i drugi bivši Šešeljevi saradnici su te izjave, po njegovim rečima, da li pod pretnjom tužilaštva Tribunala da će biti i sami optuženi. Njih su se odrekli čim je Tribunalu istekao rok za podizanje novih optužnica, izrazivši želju da svedoče u korist odbrane.
Opširno pobijajući i izjave “potplaćenih” svedoka – kojima je tužilaštvo obezbedilo preseljenje u treće zemlje – Šešelj je rekao da su se tužioci u završnoj reči pozivali na “preliminarne” izjave svedoka. “kao da ih oni sami nisu povukli, demantovali ili kao da nisu u sudnici bili raskrinkani”.
Vođa radikala naglasio je da se tužioci, kao “službenici međunarodne pravde”, tako “ne smeju ponašati” zato što im cilj mora biti da se “dođe do istine”, a ne da se “po svaku cenu… dokažu optužbe”.
U “lažne” svedoke, Šešelj je uključio i bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića koji je 2006. počinio samoubistvo u pritvoru Tribunala pošto je priznao krivicu i bio osuđen na 13 godina zatvora zbog zločina nad Hrvatima. Babićevu izjavu, sudije su uvrstile u spis.
Optuženi je podsetio i na svedoka koji je tvrdio da je on na mitingu u Malom Zvorniku marta 1990. pozivao na progon Muslimana, da bi se pokazalo da je jedini miting SRS u tom gradu bio održan gotovo dve godine ranije, avgusta 1990.
Uprkos tome, kazao je optuženi, sudije su u odluci kojom su odbile njegov zahtev za oslobađanje posle dokaznog postupka optužbe, “prihvatile da je taj miting održan”.
“To je najnerazumnija odluka… Od vas se i ne može očekivati razumna presuda i ja je ne očekujem… Meni je bitno da okončam završnu reč i sve prepustim sudu istorije koja će suditi i vama i meni… Tim lažnim svedocima tužilaštvo nije dokazalo ništa o mojoj eventualnoj krivici za zločine, samo je doprinelo da se u provaliju surva bilo kakav integritet ovog suda”, ocenio je Šešelj.
Hrtkovci
Šešelj je negirao da je 1992. “govorom mržnje” počinio progon Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.
Napominjući da je, po međunarodnom pravu, uslov za počinjenje krivičnog dela progona postojanje “rasprostranjenog i sistematskog napada” na hrvatsko stanovništvo, Šešelj je naglasio da takvog napada niti oružanog sukoba u Vojvodini 1992. nije bilo.
“U nedostatku bilo kakvog napada, vi moj govor tretirate kao napad … E, ne može … Verbalni delikt ne može biti tretiran kao napad … Pošto nije bilo napada, ne može biti ni krivičnog dela progona”, kazao je optuženi.
Šešelj je opovrgavao i navod optužnice da je hrvatsko stanovništvo bilo “deportovano i prisilno premešteno” iz Hrtkovaca. “Da biste me osudili, morate dokazati da je bar jedan Hrvat deportovan. Znate li kako se sprovodi deportacija? … Nijedan jedini Hrvat nije deportovan”, tvrdio je Šešelj.
On je kazao da je u Hrtkovcima “došlo do prilično velike razmene imovine između Srba proteranih iz Hrvatske, koji su mogli da ponesu samo kofere, i Hrvata iz Hrtkovaca koji su mogli više puta da putuju u Hrvatsku i da merkaju imovinu”.
Osvrćući se na govor koji je u maju 1992. održao u Hrtkovcima, a kojim je, prema optužnici, počinio progon Hrvata, Šešelj je izjavio da bi “sve što je izjavio tada, izjavio i danas”. “Nikakav spisak Hrvata koje bi trebalo proterati nije bio pročitan. Pročitan je spisak Hrvata koji su već napustili Hrtkovce i koji su se prijavili u Zbor narodne garde … Nisam ja to čitao, ali kao da jesam”, rekao je Šešelj.
On je kazao da je tužilaštvo “poteglo lažne svedoke” koji su tvrdili da je na mitingu rekao da se mešoviti brakovi u Hrtkovcima moraju razvrgnuti, a deca iz njih pobiti. “Sve što tužilaštvo meni ovde pripisuje, istinito je koliko i ta tvrdnja”, prokomentarisao je optuženi.
Vođa radikala potvrdio je da se “zalagao za razmenu stanovništva, makar i delimičnu”, ali je tvrdio da je “retorzija”, čak i uz odmazdu, dozvoljena po međunarodnom pravu.
On je tvrdio i da se “po međunarodnom pravu može kazniti jedino javno pozivanje na genocid”. “Kod mene toga nema. Javno pozivanje na druga krivična dela ne može biti podsticanje zločina. Ako se ja javno zalažem za ubijanje, sve dok se ne dokaže da javno pozivam na genocid, ne možete me osuditi”, podvukao je Šešelj.
Dobrovoljci
Šešelj je tvrdio da se nijedan zločin za koji je on optužen ne može pripisati dobrovoljcima SRS. “Vi kažete da su dobrovoljci SRS bili poznati po brutalnosti i zločinima, a niste identifikovali nijedan-jedini zločin koji se na osnovu dokaza može pripisati ijednom dobrovoljcu SRS”, rekao je Šešelj.
Potvrđujući da je njegova partija u proleće 1992. slala dobrovoljce u područja Sarajeva, Mostara i Nevesinja, optuženi je, međutim, negirao da su oni bili umešani u “stvarne ili izmišljene zločine”, navedene u optužnici, na tim teritorijama.
Vođa radikala kazao je da su njegovi dobrovoljci u Sarajevu, pod komandom “četničkih vojvoda” Branislava Gavrilovića-Brneta i Slavka Aleksića, učestvovale u “oslobađanju” Grbavice, ali da se za njih “ne može vezati nijedan zločin”. Isto je rekao i za formaciju koju
je vodio Vasilije Vidović.
Sugerisao je da su se dobrovoljci iz Srbije potom povukli, a da su Gavrilović i Aleksić, rođene Sarajlije, sa svojim ljudima ostali u sastavu Vojske Republike Srpske. “Ja se ne odričem i ne distanciram ni od jednog svog saradnika i četničkog vojvode”, napomenuo je Šešelj.
On je tvrdio i da se ni sa teškim zločinima iz optužnice počinjenim u Mostaru i Nevesinju ne mogu povezati dobrovoljci SRS, uz sugestiju da su oni koji su ostali na tim područjima bili u sastavu VRS.
Šešelj koji je danas zatražio da zasedanje bude ranije završeno “pošto se oseća prilično umorno”, završnu reč će okončati iduće nedelje.
Optužnica
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine protiv čovečnosti – progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje – kao i za kršenje zakona i
običaja ratovanja – ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Suđenje Šešelju počelo je novembra 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka – pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci. Po presudi, te kazne su objedinjene.
Zbog toga što svoje knjige i druge dokumente koji sadrže podatke o identitetu zaštićenih svedoka nije uklonio sa svoje internet stranice, Tribunal je Šešelja treći put optužio za nepoštovanje suda, a taj postupka je u toku.
Šešelj je proteklih dana bio u bolnici, radi dodatne medicinske procedure, pošto mu je januara ugrađen aparat za regulisanje srčenog ritma.