Urušene moravske kuće i zapušteni bunari svedoče o nekadašnjem životu u selu Stevancu kraj Kruševca.
Tišinu remete, žubor Južne Morave, po koje vozilo što projuri drumom ka Đunisu i vozovi koji prolaze Stalaćkom klisurom. Iako opusteo Stevanac na drugoj obali Južne Morave još uvek ima železničku stanicu na kojoj staju lokalni vozovi.
Osamdesetogodišnji Dragomir Živanović iz Stalaća je kao dete u Mojsinjske planine, vodio stoku na ispašu. Pamti, kaže, da se tada Stevanac prosto naslanjao na Stalać.
“Znam da sam čitao zadnji broj kuće Toše Petrovića iz Stevanca 273. Toliko domaćinstava je bilo.To se sada urušilo i vidim da se i dalje urušava”, priča Živanović, jedini stanovnik sela.
Ono što je Stevanac zadržao iz srednjeg veka su dve crkve. Jedna od njih posvećena Svetom Jovanu je obnovljena. Ona je samo jedna od više desetina svetinja u okolini, koje su sve češće odredište turista.
U srednjem veku Stalaćka klisura bila je jedno od strateških mesta za odbranu Srbije. Obale Južne Morave naseljavali su monasi Sinaiti koji su ovde podizali svetinje uz koje su nicale i naseobine.
Okućnice, njive i zemlju u Probalju koje su napustili starosedeoci kupuju vikendaši. Privlače ih prirodne lepote, a veruju i u potencijale ovog područja za verski turizam, lov i ribolov.