“Činjenica je da imamo oko tri miliona nerešenih predmeta, ali među njima najviše ima onih u izvršnoj materiji. Kada uporedimo našu sa statistikom u drugim zemljama uočavamo da predmeti u izvršenju ne ulaze u zvaničnu statistiku nerešenih predmeta”, naveo je on.
Prema njegovom mišljenju, jedan od načina na koji se pravosuđe može učiniti efikasnijim jeste primena sistema kojim će se predmet pratiti od inicijalnog akta do izvršenja i tretirati se kao jedinstven.
“Posao sudije je završen onda kada se presuda izvrši, a rad pravosuđa se može poboljšati na više načina. Jedan je sistem kontrole rada. Visoki savet sudstva sačinio je nacrt pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu rada sudija što je u Srbiji postojalo 1993. godine”, rekao je on izrazivši uverenje da će tokom maja ovo telo usvojiti navedeni dokument.
Tako će, kako kaže, sudije znati na koji način i kako će se njihov rad meriti i vrednovati. Drugi način je obezbeđivanje boljih uslova za rad pravosudnih organa budući da su sudije preopterećene što je Selaković ilustrovao primerom građanskog odeljenja prvog Osnovnog suda u Beogradu.
“Jedan sudija ima prosečno 500 predmeta, 22 radna dana u mesecu pa nije čudno što se ročišta zakazuju na 5 – 6 meseci”, objasnio je on dodajući da je treći način poboljšanja efikasnosti sudova stručno usavršavanje sudija.
Stanje u tom sektoru nije nikada bilo gore nego sada, i to je velika zasluga g.ministra, koji voli da se bavi raznim sporednim pitanjima, samo ne svojim ministarstvom.