Jeremić je na sednici Saveta bezbednosti o Kosovu ocenio da je situacija u regionu manje bezbedna posle incidenata koji su se dogodili krajem jula i zato zatražio da se na Kosovu vratiti “status kvo”.
“Nešto pre više od mesec dana situacija u našem regionu je iznenada postala manje bezbedna, manje stabilna i manje predvidiva, što je bila direktna posledica sračunate odluke secesionističkog rukovodstva etničkih Albanaca da izvrši ničim izazvan oružani upad na sever Kosova, kao deo zlokobnog plana nasilnog nametanja nelegitimnog i neželjenog režima nad stanovnicima ovog dela pokrajine”, rekao je Jeremić.
Nesankcionisani akt upućivanja paravojnih formacija etničkih Albanaca sa juga Kosova je od većine stanovništva na severu pokrajine prepoznat kao pokušaj okupacije teritorije, rekao je on i zatražio odgovor na pitanje ko je poslao jedinice ROSU na sever Kosova 25. jula i da li je neko iz međunarodne zajednice znao za njihovu operaciju.
“Zašto je Euleks nestao sa severa Kosova pred upad ROSU, ostavljajući Srbe bez zaštite međunarodne policije? Zašto Euleks nije izvršio svoja široka izvršna ovlašćenja u cilju poništavanja jednostrane odluke Prištine čim je do nje došlo?“, upitao je Jeremić.
On je kritikovao međunarodnu zajednicu, navodeći da nije prvi put da se dogodi da se ona ne suprostavi “jednostranim aktima Prištine”. U tok kontekstu Jeremić je podsetio na pogrom Srba i drugih nealbanaca sa Kosova marta 2004.godine , ocenjujući da “takvo ponašanje ne može doprineti bezbednosti na Balkanu”.
Paljenje prelaza Jarinje 27. jula Jeremić je nazvao “incidentom za žaljenje”, i podsetio da je Vlada Srbije “oštro osudila taj akt ekstremizma”.
Jeremić je na sednici kao “apsolutno netačne” odbacio tvrdnje da je dijalog Beograda i Prištine, zakazan za 20.jul, bio odložen od strane Srbije.
Takođe je negodovao što se za srpske institucije na Kosovu upotrebljava termin “paralelne institucije”, ističući da su one legitimne i da ih podržava velika većina stanovništva.
Ministar se osvrnuo i na zabrinjavajući razvoj događaja u vezi sa srpskom zajednicom, ukazujući da su se kriminalni incidenti nad nealbanskim zajednicama skoro udvostručili tokom protekla tri meseca, u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Jeremić se, takođe, osvrnuo i na izveštaj o trgovini organima izvestioca Saveta Evrope i u tom kontekstu donekle pozdravio doprinos Euleksa u razotkrivanju onoga što se zbivalo na samom Kosovu.
“Koliko god značajan bio doprinos koji bi mogao da da specijalni tim Euleksa, neosporna je činjenica da ta misija EU nema ni mandat niti vremensku i teritorijalnu jurisdikciju da bi sprovela istragu koja bi bila tako sveobuhvatna. To može da postigne samo mehanizam koji bi formirao Savet bezbednosti“, ocenio je on, rekavši da ne očekuje da se diskusija o tom pitanju danas ovde zaključi.
Jeremić je na kraju izlaganja istakao da je vreme da se donese odluka o tome da li će se rešenje tražiti kroz upotrebu sile ili kroz dijalog i naglasio da je “prvi izbor izbor iz očaja, a drugi iz nade” i da “ne mogu postojati oba puta”.
UNMIK: Situacija na Kosovu napeta
Vršilac dužnosti šefa UNMIK-a Farid Zarif rekao je, podnoseći izveštaj Savetu bezbednosti, da situacija na Kosovu ostaje “napeta i nepredvidiva” nakon pokušaja kosovskih vlasti da preuzmu dva prelaza na administrativnoj liniji.
“Iako se situacija sada donekle popravila, ona ostaje napeta i nepredvidiva”, kazao je Zarif i pozvao na uzdržavanje od unilateralnih akcija na Kosovu kako bi se izbeglo pogoršanje situacije i omogućio napredak kroz dijalog.
Zarif je podsetio da izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna pokriva period od 16. aprila do 15. jula, to jest pre izbijanja najnovijih incidenata i daje optimističnu sliku o napretku dijaloga Beograda i Prištine.
“Situacija se promenila odmah posle kraja izveštaja kada se dogodilo odlaganje šeste runde pregovora dijaloga Beograda i Prištine, oko carinskih pečata,” naveo je on.
On je istakao da je 25.jula bez ikakvog upozorenja i koordinacije sa međunarodnim snagama Pristina pokušala da rasporedi jedinice Rosu na dva prelaza.
Enver Hodžaj: Rasformirati srpske institucije na Kosovu
Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj rekao je na sednici da Srbija mora da rasformira paralelne strukture na Kosovu i istakao da nema povratka na situaciju od pre 25. jula.
“Neki od najvećih problema na Kosovu imaju veze sa tim da Srbija ne samo da podržava kriminalne strukture na Kosovu, već aktivno zabranjuje integraciju kosovskih Srba”, rekao je Hodžaj.
On je istakao da su predlozi o podeli Kosova koji se čuju iz Beograda “veoma opasni, jer otvaraju mogućnost za etničke podele u svim zemljama bivše Jugoslavije”.
“Srbija nema pravo da finansira i podržava sopstvene paravojne nelegalne formacije na severu Kosova. To mora da se prekine, jer je u suprotnosti sa rezolucijom 1244, Ahtisarijevim planom i međunarodnim pravom”, poručio je Hodžaj.
“Severna Mitrovica, Leposavić i Zubin Potok nikada nisu imali prave izbore i to je jedini deo Evrope gde kriminalci drže stanovnike kao taoce zbog svojih ekstremističkih interesa… To je raj za razne švercere, gde kriminalci zarađuju novac, a građani žive veoma loše… i mi se borimo protiv toga”, dodao je on.
Hodžaj je rekao da je kosovska policija 25. jula, kada je pokušala da preuzme administrativne prelaze sa centralnom Srbijom Brnjak i Jarinje, izvršila “akciju na profesionalan način”.
On je istakao da kosovska policija nije koristila silu, već je, prema njegovim rečima to činila srpska vlada, čiji članovi su više puta ušli ilegalno na Kosovo i, kako je rekao, “podbunjivali ljude koji su postavili ilegalne barikade”.
“To što se desilo je najveći izazov stabilnosti u regionu u poslednjih nekoliko godina… Mi nećemo koristiti silu niti moramo, ali ćemo korisiti svoju odlučnost”, poručio je Hodžaj.
On je ponovo otpužio srpsku delegaciju u pregovorima sa Prištinom da je odbila da učestvuje na sastanku u julu, gde je trebalo da se razgovara o carinskim pečatima.
“Zbog toga smo bili primorani, sa žaljenjem, da primenimo mere reciprociteta sa Srbijom. To nas je takođe primoralo, ali bez žaljenja, da preuzmemo kontrolu nad graničnim prelazima”, naveo je Hodžaj.
Osvrnuvši se na istragu o navodima o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji 1999. iz izveštaja Dika Martija, on je rekao da je Priština “najzainteresovanija strana da se razjasne te optužbe” i dodao da mu je “drago što je sastavljen tim za istragu”.