SB UN o Kosovu – Kuburović: Nekonstruktivan stav Prištine; Tanin: Strah u vazduhu

Srbiju predstavlja ministarka pravde Nela Kuburović, dok Prištinu predstavlja ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku.

Izveštaj je na početku sednice predtsavio šef Unmika Zahir Tanin.

U izveštaju o radu Unmika koji obuhvata period od 16. januara do 15. aprila generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog prepreka koje ometaju napredak u dijalogu Beograd-Priština i sprovođenje dogovora iz dijaloga, kao i zbog porasta nacionalizma.

Gutereš je naveo da je dijalog Beograd-Priština u kojem posreduje EU “najbolji dostupan mehanizam za mirno razrešenje razlika u korist obe strane” ali da je sprovođenje dogovora iz dijaloga u razmatranom periodu bilo “ekstremno sporo”.

On je konstatovao i da “nije preduzet nijedan konkretan korak ka uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu”, kao i da je “porast etničko-nacionalističkih osećanja razlog za ozbiljnu zabrinutost”.

Tanin o Kosovu: U vazduhu se oseća strah, a ne optimizam

Šef Misije UN na Kosovu (UNMIK) Zahir Tanin upozorio je danas na porast tenzija na Kosovu i oslabljeno poverenje između Beograda i Prištine zbog neodgovornih izjava sa obe strane.

Tanin je rekao na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu da propast vladajuće koalicije i raspisivanje vanrednih izbora mogu odrediti potpuno drugačiju budućnost za Kosovo.

On je izrazio šok zbog prošlonedeljnog napada na novinarku Arbanu Džaru u Prištini koja je nedavno ušla u izborni proces i pozvao je na hitnu istragu o tom incidentu.

Pohvalio je rešavanje spora oko mosta u Kosovskoj Mitrovici mirni putem, kao i smirivanje namere kosovske strane da se formira kosovska vojska, dodajući da, uprkos tome, odnosi Beograda i Prištine nisu oslobođeni od tenzija.

Tanin je ocenio da česti izbori u Srbiji i na Kosovu ometaju dijalog, koji je praktično prekinut i nalazi se u ćorsokaku. On je ukazao da je dijalog Beograda i Prištine od ključne važnosti za normalizaciju odnosa dve strane.

Prema njegovim rečima, javni diskurs vratio se na nivo netolerantne nacionalističke retorike. Podsetio je na rezoluciju kosovskog parlamenta o obustavi dijaloga do povratka iz pritvora u Francuskoj bivšeg kosovskog lidera Ramuša Haradinaja, izjave njegovog brata Daut Haradinej, kao i na pozive samog Haradineja na rat i nazivanje Srbije neprijateljem.

Šef UMNIK-a je upozorio i na izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je uporedio Haradinaja sa “besnim psom koji je osetio ukus ljudskiog mesa”. Tanin je ocenio da je takvo podstrekivanje mržnje izvan normalnog diskursa i da će “razum” izgoreti zbog neodgovornog ponašanja i izjava.

Naveo je da nedavne izjave visokih kosovskih zvaničnika o stvaranju velike Albanije i odgovor srpskih vlasti ne vode ka pomirenju i normalizaciji odnosa.

Tanin je upozorio da su te izjave prešle sa akademskog na politički novo, kao i da mogu da dovedu do nečeg mnogo goreg od ličnog prepucavanja.

On je u svom obaraćanju podsetio na porast bezbednosnih incidenata oko Kosovske Mitrovice i dodao da je u nekima od njih korišćeno vatreno oružje.

Pohvalio je očekivano otvaranje glavnog mosta na Ibru za drumski saobraćaj, navodeći da se u vazduhu nalazi strah, a ne optimizam.

Šef UMNIK-a pozvao je na rasvetljavanje sudbine nestalih na teritoriji Kosova i Metohije – pitanja koje predstavlja “otvorenu ranu” koja sprečava pomirenje.

Kuburović: Nekonstruktivan stav Prištine otežava dijalog

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izajavila je danas na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da Priština dijalog i normalizaciju odnosa koristi kao sredstvo za ucenjivanje Beograda i evropskih partnera.

Kuburović je na sednici u Njujorku, na kojoj je predstavljen izveštaj generalnog sekretara UN o Unmiku, kritikovla odluku francuskog suda da Srbiji ne izruči jednog od bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja i ocenila da je na Kosovu sve počelo “od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte”.

Kuburović je pozvala države koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da ostanu pri svom stavu, a države koje su priznale Kosovo da tu “svoju odluku preispitaju i na taj način doprinesu nastojanjima da se za ovo pitanje iznađe obostrano prihvatljivo rešenje polazeći od neprihvatljivosti unilateralizma kao načina rešavanja bilo kog pitanja”.

Ona je ocenila da u proteklom periodu nije bilo napretka u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, iako je to “najvažniji deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa”.

Ona je rekla da se problem neće rešiti “uzgrednim javnim kritikama” Prištini sa Zapada, već da je potrebno da se čuje ujedinjeni glas evropskih partnera i uvaženih članica Saveta bezbednosti da Priština što skorije izvrši svoje obaveze po pitanju ZSO. “Više nisu dovoljne prazne reči, potrebna su konkretna dela”, rekla je Kuburović.

“Teško je odupreti se utisku da dijalog u aktuelnom momentu ne donosi rezultate u meri u kojoj bi to mogao zahvaljujući nekonstruktivnom stavu Prištine i evidentnom nedostatku volje da se dogovoreno sprovede. Da bi dijalog bio istinski svrsishodan ne sme biti zloupotrebljavan kao platforma za nametanje interesa jedne strane na bazi nerealnih očekivanja Prištine da normalizacija ne može da predstavlja ništa drugo do priznanje njene jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Srbije”, rekla je Kuburović.

Kuburović je rekla da dijalog nema alternativu, ali da ga treba nastaviti s više odgovornosti i istinske opredeljenosti za kompromise. Ona je rekla da se Srbija nada se da će “Priština uvideti da s Beogradom mora da pronađe obostrano prihvatljiva rešenja za sva otvorena pitanja koja ne mogu biti bazirana na diktatu i dovođenju Srbije pred svršen čin”.

Navodeći da je neprihvatljivo da Priština koristi dijalog i normalizaciju odnosa kao sredstvo ucene prema Srbiji i evropskim partnerima, Kuburović je rekla da takav stav Prištine “kulminirao početkom marta kada je njena skupština usvojila rezoluciju o prekidu dijaloga, koji se faktički vezuje za sudbinu jedne osobe koja se tereti za najmonstruoznije zločine”.

“Usledile su i otvorene pretnje albanskih političkih lidera iz regiona prekrajanjem granica i stvaranjem tzv. ‘velike Albanije’ u slučaju da njihove ambicije u pogledu evro-integracija ne budu zadovoljene po ubrzanoj proceduri”, rekla je Kuburović.

Kuburović je rekla da Srbija smatra “sramnom, protivpravnom i skandaloznom odluku” francuskog suda u Kolmaru da odbije ekstradiciju Haradinaja koji je osumnjičen za najteže ratne zločine, dodajući da ta odluka predstavlja “povredu univerzalnog principa međunarodnog prava o sprečavanju nekažnjivosti ratnih zločina, a posebno je neprihvatljiva i neosnovana konstatacija da bi ekstradicija Ramuša Haradinaja Republici Srbiji imala izuzetno teške posledice po njega”.

“Varaju se svi oni koji smatraju da je odluka francuskog suda pobeda kosovskih Albanaca. Nije to pobeda kosovskih Albanaca već pobeda zločina, i nije to naš poraz, već poraz prava i pravde. Naša je moralna i svaka druga obaveza da, pre svega zbog žrtava, nastavimo svoju borbu za pravdu i istinu. Od toga nećemo odustati jer naše žrtve nisu manje vredne. A upravo je to poruka koju šalju oni koji su ovakvu, politički motivisanu, odluku doneli ali i oni koji su zločinca Ramuša Haradinaja u Prištini dočekali vatrometom – da ubijanje Srba nije i ne treba da bude kažnjivo”, rekla je ona.

Srpska ministarka je rekla da je na Kosovu sve počelo “od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesuira zlodela počinjena od strane tzv. ‘Oslobodilačke vojske Kosova’ (OVK)”, rekla je Kuburović.

“Vilijam Voker koji je bio na čelu Kosovske verifikacione misije OEBS i dužan da, kao zvaničnik te organizacije, postupa objektivno i nepristrasno, zloupotrebio je svoj mandat i misiju OEBS-a radi ostvarivanja ciljeva koji su danas razotkriveni i sastoje se u formiranju nezavisnog ‘Kosova’ i ‘velike Albanije'”, rekla je ona.

Ona je rekla da verifikaciona misija na čijem je čelu bio Voker nikada nije delovala u punom sastavu i svi verifikatori su povučeni neposredno pred agresiju na SRJ, na osnovu odluke Vokera od 20. marta 1999.

Dodala je da neostvarivanje misije OEBS-a na osnovu sporazuma od 16. oktobra 1998, vršenje velikog pritiska na Helenu Rantu da forenzički izveštaj modelira prema željama Vokera, slanje lažnog izveštaja o navodnom masakru civila u selu Račak, sami za sebe, a posebno u kontekstu nedavnih izjava Vokera o planu stvaranja “velike Albanije”, jasno govore da je delovao na način koji predstavlja zloupotrebu mandata OEBS-a a time kršenje rezolucije SB 1203.

“U tom kontekstu, uloga Vilijama Vokera se ne može okarakterisati na drugi način do korišćenje pozicije u jednoj respektabilnoj međunarodnoj organizaciji (OEBS-u) kako bi se stvorili politički uslovi za donošenje odluke o agresiji na SRJ. Ovo potkrepljuje i nedavna izjava Viktorije Nuland koja potvrđuje da su SAD dvadeset godina ulagale u nezavisnost “Kosova”. Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati na drugačiji način do kao flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN”, rekla je ona

Kuburović je rekla da je “protivpravna odluka o agresiji na SRJ usledila prvenstveno na osnovu izveštaja Vilijama Vokera, iako na Kosovu i Metohiji 1998-1999 godine nije bilo humanitarne katastrofe niti progona kosovskih Albanaca. U isto vreme u kome je Voker bio na čelu Verifikacione misije, primera radi, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u jednom dopisu sudu u Triru, ukazuje da operacije jugoslovenskih i srpskih snaga bezbednosti nisu bile usmerene na kosovske Albance kao etničku grupu, već na militantne protivnike i njihove navodne sledbenike”, rekla je ona.

“Rezolucija SB UN 1244 (1999) ne predstavlja, niti može predstavljati naknadno odobrenje upotrebe oružane sile protiv SRJ, niti može promeniti pravnu kvalifikaciju intervencije NATO-a kao agresije. Ova Rezolucija, kako je konstatovao i Međunarodni sud pravde u svom savetodavnom mišljenju o saglasnosti sa međunarodnim pravom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, čini deo međunarodnog prava, kao i Uredba UNMIK-a br. 2009/1, a kojim se Kosovo i Metohija definiše kao teritorija u sastavu Republike Srbije koja se nalazi pod međunarodnom upravom”, rekla je ona.

Kuburović je rekla da se Srbija oštro protivi uspostavljanju oružanih snaga na Kosovu suprotno rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 i Ustavu Srbije i dodala da su takvi pokušaju podsticaji novih tenzija u izuzetno osetljivom momentu koji su obeležile opasne izjave o prekrajanju međunarodno priznatih granica i stvaranju “velike Albanije”.

Ona je rekla da poseban izazov bezbednosti na Kosovu predstavlja i trend nastavka procesa povratka islamističkih boraca sa bliskoistočnih ratišta i jačanja političkog i verskog ekstremizma.

Kuburović je rekla da je dijalog pod pokroviteljstvom EU najprikladnije sredstvo za izgradnju poverenja između srpskog i albanskog naroda na Kosovu, ali i važan mehanizam za podršku naporima EU usmerenim na učvršćivanje mira, stabilnosti i procesa evropskih integracija u regionu.

“Srbija je čvrsto opredeljena da nastavi dijalog čiji je primarni cilj rešavanje svakodnevnih, životnih problema ljudi na Kosovu i Metohiji, bez prejudiciranja budućeg statusa i uz puno poštovanje rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, koja i dalje predstavlja osnov i okvir za rešavanje pitanja Kosovu i Metohiji, uz garantovanje teritorijalne celovitosti Srbije”, rekla je srpska ministarka. 

Čitaku: Nema velike Albanije već Albanaca koji streme Evropskoj uniji

Ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku ocenila je danas da su izjave da Albanci nameravaju da stvore veliku Albaniju neistinite, već da Albanci streme Evropskoj uniji.

Ona je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu rekla da je Kosovo nezavisna država i da pomirenje Kosova i Srbije može da se desi kada Srbija bude prihvatila odgovornost za etničko čišćenje.

Srbija ima racističke stavove prema Kosovu i nije uspela da se suoči sa odgovornošću za masakre koje je počinila na Kosovu, rekla je Čitaku.

“Srbija nije uspela da se suoči sa zločinima koji su dokazani. Nema velike Albanije već ima samo Albanaca koji žive na Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i normalno u Albaniji, koji streme da budu deo Evropske unije”, kazala je Čitaku.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Čitaku je rekla da ga Srbija zloupotrebljava kao što zloupotrebljava i Interpol navodeći slučaj Ramuša Haradinaja kojeg je oslobodio francuski sud.

Kosovska ambasadorka u SAD rekla je da je Srbija izgubila od Kosova 1999. godine, 2008. godine i 2009. godine odlukom Međunarodnog suda pravde.

Čitaku je pozvala sve zemlje članice UN da dođu na Kosovo i da se same uvere sa realnošću, pošto izjave i ocene koje iznosi Srbija nemaju veze sa stvarnošću, i dodala da su kosovski Srbi najprivilegovanija manjina u Evropi, dok Albanci koji žive u Srbiji imaju mnogobrojne probleme.

Ona je izrazila čuđenje povećanjem budžeta za Unmik za sledeću godinu navodeći da misija UN na Kosovu nema nikakvu ulogu.

Zapadni ambasadori za smanjenje Unmika, ruski ambasador oštro protiv

Ambasadori zapadnih zemalja u Savetu bezbednosti UN u Njujorku tražili su danas da se smanji uloga Ujedinjenih nacija na Kosovu, dok je ruski predstavnik rekao da je Kosovu potreban nadzor spolja.

Ruski ambasador Vladimir Safronikov rekao je na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu da izveštaj generalnog sekretara UN koji je predstavljen, pokazuje da je na Kosovu potreban nadzor spolja i da treba nastaviti pritisak na Prištinu.

Misija UN igra ključnu ulogu na Kosovu i predstavlja važan instrument kontrole međunarodne zajednice na Kosovu, rekao je ruski ambasador.

Safronikov je kritikovao kosovsko liderstvo zbog odsustva napretka u dijalogu s Beogradom i dodao da je posredovanje EU dijalogom veoma pristrasno, zbog čega Priština može da da se ponaša tako.

“Čini se da ima ozbiljnih problema na Kosovu koji zahtevaju hitno rešenje. Stari izazovi se nisu smanjili tokom godina, već su dobili nove oblike. Problem leži u nedostatku želje kosovskih vlasti da primene sporazume postignute tokom dijaloga u Briselu”, rekao je on.

Lideri na Kosovu se više ne uzdržavaju od otvorenih provokacija što vodi do dalje destabilizacije regiona, rekao je Safronikov i dodao da je očigledno da je cilj da se na Srbe prebaci odgovornost za zastoj u dijalogu, dok je u stvarnosti Priština kriva za to.

Safronikov je rekao da je “nelegitimna i ispolitizovana odluka” francuskog suda o puštanju Ramuša Haradinaja “ilustracija dvostrukih standarda prema stranama u jugoslovenskom sukobu.

“Cilj stvaranja multietničkog Kosova je daleko od ispunjenog”, rekao je Safronikov.

On je rekao da je oduzimanje imovine koja pripada Srbiji nedopustivo, da se nastavljaju fizički napadi na Srbe i oštećuje se njihova imovina, dok postoji izazov radikalizma na Kosovu odakle se regrutuju ekstremisti koji se bore na Bliskom istoku.

Američka ambasadorka u UN Mišel Sison rekla je da treba smanjiti misiju Unmika, kao i da se prorede sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu na dva ili jednom godišnje.

Povodom izjave srpske ministarke pravde Nele Kuburović o “navodnom masakru civila u selu Račak” i da je Kosovu sve krenulo od “laži” šefa verifikacione misije Viljema Vokera, Sison je rekla da tela u Račku “svedoče o zločinima koji su se tamo desili”.

Američka ambasadorka je rekla da sve zemlje na Balkanu moraju da prihvate šta se desilo tokom raspada Jugoslavije i da umesto revizije istorije lideri treba da se usredsrede na napredak.

“Pozivamo sve da se uzdrže od zapaljivih izjava i da nastave integraciju u evroatlantske institucije”, rekla je Sison.

Ona je rekla da SAD nastavljaju da podržavaju puno međunarodno priznanje Kosova i učlanjenje Kosova u sve međunarodne organizacije i UN.

Predstavnica Francuske je rekla da se budućnost Kosova ne određuje u sali Saveta bezbednosti UN u Njujorku, već u dijalogu Beograda i Prištine, pod okriljem EU.

Ona je rekla da je odluka francuskog suda o oslobođenju Ramuša Haradinaja bila potpuno nezavisna i nju ne smeju da komentarišu francuske vlasti.

Francuska ambasadorka je rekla da sporazumi u dijalogu treba hitno da se primene, uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, što je, kako je navela, ključni deo dijaloga.

Nacionalistička retorika može biti opasna za građane Srbije i Kosova, rekla je francuska ambasadorka i pozdravila povlačenje odluke kosovskih vlasti o formiranju kosovske vojske, što je moglo da stvori opasne tenzije između Beograda i Pištine.

Predstavnik Velike Britanije rekao je da zasedanja Saveta bezbednosti UN ne oslikavaju Kosovo kakvo je sada, već Kosovo kakvo je bilo nekada.

Navodeći da je Kosovo ostvarilo napredak, predstavnik Londona je rekao da Unmik i zasedanja Saveta bezbednosti UN treba da se prilagode situaciji na terenu.

“Pozdravljamo važnu ulogu koju je Unmik imao na Kosovu, ali vreme je da se povuče. Žalimo zbog odluke da se poveća budžet za Unmik”, rekao je britanski ambasador.

Velika Britanija podržava povlačenje odluke kosovskih vlasti o vojsci Kosova i poziva Prištinu da sarađuje s međunarodnom zajednicom i NATO u tom pitanju, rekao je on, dodajući i da London podržava formiranju Zajednice srpskih opština..

On je izrazio zabrinutost zbog sporog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, dodajući da će se o budućnosti Kosova odlučivati u Briselu, a ne u sedištu UN u Njujorku.

Kineski predstavnik Vu Haitao rekao je da Kina priznaje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da poziva na dijalog, dodajući da Kina ceni rad Unmika i podržava Unmik da radi u sprovođenju svog mandata.

Kina pozdravlja sastanak na višem nivou predstavnika Beograda i Prištine u pronalaženju političkog rešenja, kao i da se što pre ispuni dogovoreno u dijalogu, rekao je Haitao.

“Nadamo se da će Unmik, Kfor i Euleks blisko sarađivati u unapređenju situacije na terenu”, rekao je predstavnik Kine.

Za smanjivanje uloge Unmika založili su se i ambasadori Italije, Švedske, Japana i Ukrajine, dok su za zadržavanje postojećeg mandata bili i ambasadori Azerbedžana, Etiopije, Bolivije.

Ambasador Ukrajine Juri Vitrenko izrazio je zabrinutost zbog pokušaja kosovskih vlasti da se Kosovske bezbednosne snage transformišu u oružane snage Kosova.

Važno je nastaviti dijalog i jačati evropsku perspektivnu Kosova i Srbije, rekao je Vitrenko.

On je rekao da Ukrajina podržava osnaživanje uloge EU u regionu Zapadnog Balkana, kao i da se preispita uloga Unmika i eventualno prorede sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu.