“Objavljivanje bilo čije adrese nema srvhu i opravdanje, a podrazumeva i odgovarajući rizik. Time javne ličnosti, pored ostalog, mogu biti izložene i pretnjama, koje ne moraju biti realane, ali mogu. Pogotovo nema opravdanja za objavljivanje kućne adrese povezanih lica, žena, dece, roditelja“, objašnjava Šabić.
Mreža KRIK je u serijalu o imovini ministara i ministarki u Vladi Srbije u tekstu o ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ani Branabić objavila i njenu kućnu adresu, na šta je u saopštenju upozorila i ministarka.
Poverenik podseća da su mnogi podaci o državnim funkcionerima javno dostupni svim građanima na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, te da su izabrana i postavljena lica dužna da ih dostave, u skladu sa Zakonom. Takođe, stepen zaštite javnih ličnosti u pogledu objave podataka o ličnosti je znatno niži nego u slučaju ostalih građana i na to moraju biti spremni i funkcioneri u Srbiji, kao i u svetu.
“Iako mislim da je država najodgovornija za očajnu zaštitu podataka o lilčnosti u Srbiji, objavljivanje vrste podataka o kojima govorim, poput kućne adrese, najčešće ide na teret samih novinara i medija“, kaže Šabić i naglašava: „Svaka obrada podataka o ličnosti opravdana je i dozvoljena s svrhom i mora biti srazemerna interesu za objavjivanje. Kakav je interes javnosti da se objavi adresa nekog ministra ili poslanika na kojoj žive maloletna deca? Nikakva“.
KRIK NIJE objavio ministarkinu kućnu adresu. Objavili su ulicu. Ne kućni broj.