Ružić: Izbori neće usporiti evrointegracije

“Izbori su najdemokratski način izjašnjavanja građana. Neko će reći da im nije vreme, neko da im je dobar trenutak, ja bih rekao da je ovo najmanje loš trenutak jer ćemo nakon kratke kampanje i brzog formiranja vlade nastaviti da kormilarimo ovim procesom”, rekao je Ružić.

On je, na konferenciji “Izazovi koji Srbiju očekuju na putu ka EU”, rekao da izbori neće biti prepreka tom procesu, jer će skrininzi u različitim poglavljima pregovora biti održani u skladu sa ugovorenom dinamikom. 

Promene u vladi će, kako je objasnio, za posledicu imati smenu nekih državnih sekretara koji predvode pregovaračke timove u različitim poglavljima, ali to, uveren je, neće suštinski uticati na proces pregovora.

Ružić je rekao da je tehnička osposobljenost srpskih pregovaračkih timova takva da se proces usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama može odvijati bez obzira na političke obrte u Srbiji, te da je ambicija da Srbija završi pregovore do kraja 2019. realistična, ali da moraju da budu dosledno činjeni unutrašnji napori da se sprovode reforme, čak i onda kada one imaju kratkoročne negativne političke efekte.

“Skoro 70 odsto građana podržava reformisanje društva i to govori o tome koliko smo blizu reformama, ali je važno da shvatimo da one neće doći same od sebe. Važno je da postoji politička volja. Bez obzira na kratkoročne negativne efekte nekih reformi, imaćemo dugoročne kvalitativne pomake nabolje za građane”, istakao je Ružić.

Svoboda: Put u EU nije lak, reforme potrebne Srbiji

Predsednik frakcije socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda, ocenio je danas da put do EU nije lak i da su reforme koje se traže potrebne samoj Srbiji, ističući da bi bio srećan ako bi pristupni pregovori mogli da budu okončani 2018. na 100.godišnjicu završetka Prvog svetskog rata.

Svoboda je, na panel debati “Početak pregovora o članstvu u EU”, u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i Globalnog progresivnog foruma, kazao da se Srbija značajno promenila od početka, preko kraja 90-tih godina, pa do danas.

Svoboda je kazao da su vidljive velike razlike u stavu političke klase po pitanju napretka i napomenuo da to nije završetak, već se radi o procesu koji traje.

On je istakao da se u razgovorima u Beogradu mogao uveriti da političari govore o budućnosti, a ne prošlosti, što je glavni preduslov za napredak na putu ka EU.

On je podvukao da se moraju sprovesti reforme, uključujući i nastaviti dijalog sa Prištinom. To, prema njegovim rečima, nije potrebno EU, već Srbiji.

Svoboda je naveo da je u prošlosti pitanje Kosova stalno bilo prisutno u predizbornom periodu i da veruje da to ovaj put nije slučaj, već da su u centru pažnje ekonomska i druga bitna pitanja.

On je apelovao na civilno društvo da stalno vrši pritisak na političke partije da napreduju u sprovođenju reformi.

Potpredsednik socijal-demokratske frakcije u EP Libor Rouček podsetio je da pre 25 godina niko nije ni pomišlajo da će pasti podele u Evropi, i da će većina zemalja istoka biti deo EU.

“Ne treba da zaboravimo na viziju koju smo imali i imamo“, naglasio je on.

Rouček je ukazao na to da 10 godina posle velikog proširenja mnogi ljudi u takozvanim starim članicama osećaju mali umor od širena i imaju osećaj da im je ranije život bio bolji i jednostavniji.

“Mi, socijaldemokrate, u EP i u našim zemljama članice, odrzavamo tu viziju širenja živom”, kazao je Rouček, navodeći da će u pojedinim zemljama EU možda pobediti antievropske i ksenofobične stranke na izborima za EP.

“Politika širenja bila je jedna od najuspesnsijih u istoriji evropskih integracija”, podvukao je Rouček, navodeći kao primer da je Austrija profitirala od širenja, ali ne samo ona.

Član EP Knut Flekenštajn je rekao da približavanje EU ne znači da Srbija mora prekinuti veze sa Rusijom.

On je objasnio da je problem što građani u EU misle da broj problema raste sa brojem novih članica.

“Probleme smo sami stvorili i sada treba da vidimo kako se mogu rešiti. Ako ne uspemo da rešimo probleme u narednih sedam ili osam godina, kada bi mogao uslediti novi prijem članica, onda nam se loše piše“, kazao je Flekenštajn, založivši se za dalje širenje.