Nacrt zakona o razvojnoj banci Srbije praktično je gotov i očekuje se da ga Vlada usvoji dio sredine ovog meseca. Kada će ga usvojiti Narodna skupština u ovom trenutku nije moguće pouzdano prognozirati; ipak, očekuje se da sa radom počne sredinom naredne godine što, međutim, znači da to neće biti za mandata aktuelne vlade.
Kapital nacionalne razvojne prema sadašnjim proračunima biće oko 300-400 miliona evra, ali će na početku morati da se osloni na sredstva koja će u nju uneti Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), čijom će integracijom banka zapravo nastati. To znači da će privredi u početku biti na raspolaganju oko 100-150 miliona evra na koliko se procenjuje kapital pomenutih razvojnih insitucija.
To jeste skromno, ali će na taj način vlada ipak izaći u susret privredi koja već dugo traži finansijsku ustanovu spremnu da podrži njene poslovne poduhvate. Formiranje nacionalne razvojne banke nije, međutim, lišeno rizika, pre svega zbog toga što se institucije preko kojih je država pomagala privredu ponašale prilično nedomaćinski, bilo je i dosta korpucije, pa su proćerdale milione evra koji u krajnjoj liniji pripadaju građanima Srbije.
Zato je glavni napor pri izradi zakona sastojao u tome kako da se spreče zloupotrebe i onomegući korupcija. Zbog toga je, takođe, zakon rađen u saradnji sa stručnjacima nemačke razvojne banke (KfW) pa su i osnovna rešenja u funkcionisanju razvojne banke preuzeta iz nemačke prakse. U najkraćem – razvojna banka neće kredite odobravati direktno, nego će sredstva ići preko poslovnih banaka koje će i procenjivati da li i koja firma treba da dobije kredit.