Tako smo, recimo, po indeksu ekonomskih sloboda, koji je nedavno objavila Heritidž fondacija, na 94. mestu od 177 država. Ispred nas je Zambija, iza nas Kambodža.
Po indeksu percepcije korupcije delimo 78. mesto od 178 – sa Kinom, Kolumbijom, Peruom, Lesotom i Grčkom. Naročito smo loše rangirani u odnosu na pravdu i poverenje građana u institucije. To najbolje pokazuje broj pritužbi Sudu za ljudska prava u Strazburu, gde smo po broju predstavki u odnosu na broj stanovnika ubedljivo prvi.
Srbija je na 209. mestu od 257 zemalja po broju dece mlađe od 14 godina. Ali smo zato 62. po broju starijih od 65.
Ništa ”veseliji” nije ni podatak da smo po neuhranjenosti mališana 109. od 257 rangiranih, a poražava i da nas svetske statistike svrstavaju na 13. mesto po stopi mortaliteta. Po odlivu mozgova na samom smo dnu (139. od 142 zemlje).
Prema mišljenju Vladimira Goatija iz Transparentnosti Srbije, naša zemlja i dalje trpi posledice sankcija tokom devedesetih, a vreme je činilac koji nismo uspeli gotovo ni na jednom polju da nadoknadimo.
“Dotle su neke nerazvijene zemlje, poput Brazila, snažno ekonomski napredovale. Pretekle su nas i mnogi iz regiona. Tadašnja autoritarna vlast stvorila je plodno tle za korupciju, a nedovoljno promišljena privatizacija dala joj je zamajac”, rekao je Goati.