“Zoran Popović zainteresovao je đake za učenje tako što je od matematike napravio igru”, napisao je Bil Gejts na „tviter“ nalogu.
Svestan je, kaže Popović, težine koju reč ovog kompjuterskog maga ima i u naučnim krugovima i u javnosti.
“Bilova reč čuje se po celom svetu, pogotovo što je njegova fondacija veoma aktivna kada je reč o unapređenju obrazovanja”, kaže Popović u razgovoru za Večernje novosti.
“Imao sam čast da se nekoliko puta sretnem sa njim i pokažem mu naš rad, tako da znam koliko ga naš pristup učenju kroz igru interesuje. Povod za poslednju reakciju su rezultati koje su učenici postigli na državnom takmičenju iz algebre u Vašingtonu. Pokazali smo kako čak i učenici prvog razreda mogu da reše složene linearne jednačine posle sat i po igranja. To nisu postigli pojedinci, već 90 odsto đaka svakog razreda koji je učestvovao na takmičenju”.
Sve ove rezultate Popović i tim iz Centra za nauku o učenju kroz igru Univerziteta Vašington postigli su praveći kompjuterske igrice koje decu podstiču na kreativno rešavanje zadataka.
“Naš način učenja postavljen je da zadatke može da savlada svako, bez ikakvog prethodnog znanja”, pojašnjava ovaj naučnik.
“Svaki učenik ima svoj put ka uspešnom učenju, a savladavanje zadataka kroz igru je najprirodniji model koji koristimo od rođenja”, kaže on.
Ovakav sistem mogao bi, kaže, da se uvede i u klasične škole. U Srbiji, istina, ne odmah, jer su potrebni kompjuteri, ali se nada da će sve jeftiniji tableti i pametni telefoni omogućiti deci da uče na zanimljiviji način.
Najzapaženija Popovićeva inovacija je kompjuterska igrica „Foldit“, koja pripada novom žanru – naučno-istraživačke kompjuterske igre. Tom igrom dokazao je da ljudi koji ne znaju ništa o biohemiji mogu ra reše i složenije probleme. Za jedan im je trebalo deset dana, a ozbiljnim naučnicima 13 godina. Nova igrica – „Dragon boks“ posvećena je deci i matematika je ključna tema.
Još kao srednjoškolac, u programu razmene đaka, Zoran Popović otišao je iz Srbije. Dobio je stipendiju i završio Braun univerzitet. Doktorirao je u Pitsburgu, na Karnegi Melon univerzitetu. Potom je došao u Sijetl, gde živi i u kojem je, kaže, jedan od najboljih univerziteta za kompjuterske nauke.