„Nismo očekivali da ste tako lepi, mislili smo da ste neki vandali“, bila je prva rečenica koju je aktivistkinja Nikolina Sinđelić čula od inspektora kada se 7. novembra odazvala pozivu na informativni razgovor.
„Postavljali su mi pitanja o protestima, ali i o drugim aktivistima, znali su svaki moj korak, čak i koga sam srela i šta sam rekla“, priča za Novi magazin.
Fokus pitanja bio je protest 5. novembra ali i drugi aktivisti i aktivistkinje kao i protest protiv izbora Slaviše Orlovića za dekana Fakulteta političkih nauka u junu prošle godine. “Pitali su me šta mislim o njemu. Rekla sam da neko ko ima prijave za seksualno nasilje ne može da vodi fakultet. A oni su komentarisali: ‘A šta ako su one to htele?’ “, priseća se Sinđelić.
Razgovor sa inspektorima je trajao dva sata. Nakon višesatnog ispitivanja, usledio je, kako tvrdi, lični i neprofesionalan poziv od strane inspektora.
“Na kraju mi je rekao da sam ‘fina i obrazovana’, a ne ‘nasilna devojka’ kako je očekivao. Ponudio je da dođem na kafu ili se javim ako mi išta treba. Taj komentar mi je bio izuzetno neprikladan. On je stariji dvadeset godina od mene i treba da bude profesionalac. Kolegi koji je pozvan sa mnom nisu uputili neprijatne komentare ove vrste i njegovo razgovor je trajao 30 minuta”, kaže za naš medij.
Poziva na informativne razgovore više nije bilo, ali kako kaže Sinđelić, pritisak nije stao: “Od tada me nisu zvali, ali mi je crni automobil bio parkiran nekoliko večeri ispred kuće. Viđala sam neke momke iza sebe koji su me pratili”.
Praćenja su posle nekog vremena prestala, a Sinđelić je nastavila svoju borbu.
“Verujem da pravda uvek pobedi. Nijedna borba sa ovom vlašću ne prolazi bez posledica, ali nas ima više i verujem da će narod biti većinski na strani dobra”, poručuje.
„MUP podređen partijskim interesima“
Neprikladno postupanje policije prema aktivistkinji koja mirno protestuje, prema oceni Biljane Maletin ekspertkinje za rodnu ravnopravnost i članice Ženske platforme za razvoj Srbije, nosi obrise politički motivisanog zastrašivanja. Iako naglašava da u policiji i dalje postoje profesionalci koji razumeju značaj rodne ravnopravnosti, Maletin ističe da je institucija u velikoj meri podređena partijskim interesima.
“Ja ne mislim da postoji seksizam u policiji u sistemskom smislu, ali mislim da je policija maksimalno partokratizovana i da je oni koji njome rukovode prinuđuju da bude odbrana partije a ne građana. Moja procena je da su oni sada dobili naređenje da pokazuju silu i zastrašuju sve aktiviste koji su u protestima. Međutim ono što je sada drugačije, žene su u prvim redovima svuda – na plenumima, među redarkama. Tako da mi nemamo to da su profesionalci svesno negativni prema ženama, nego imate te koje oni puste kao Kerbere da idu na aktiviste”, ističe za Novi magazin.
Maletin dodaje da je zbog svega toga od ključnog značaja međusobna zaštita.
„Mi sada možemo samo da štitimo jedni druge. Zato što u ovom momentu ne možemo da računamo na sistem jer on je do te mere u ovom momentu partokratizovan, da se jedino možemo međusobno štititi, kao u onoj pesmi “mi smo jedni drugima redari”, kaže.
Na meti i novinarke
Novinarke našeg portala Katarina Mihajlović i Milica Maksimović bile su na terenu za vreme skupa “Ne damo Srbiju”. Mihajlović kaže da su se tada suočile s neprimerenim komentarima i fizičkim ometanjem rada.
“Ljudi u fluorescentnim prslucima nisu dozvoljavali učesnicima da komentarišu za naš medij. Bilo je dosta neprijatnih komentara i upadica, na pitanje šta očekuju od današnjeg skupa, dobila sam odgovore poput: „Očekujem tebe“ ili „Dajemo izjave samo pravim novinarima“. Takođe je bilo i odgurivanja telefona pri pokušaju da uzmemo izjavu”, kaže Mihajlović.
Građani koji su došli na skup „Ne damo Srbiju“ suočili su se sa neobjašnjenim zabranama kretanja na putu od Novog Beograda ka Narodnoj skupštini. Isti problem imale su i novinarke Novog magazine. Bilo im je zabranjeno da sa Brankovog mosta siđu na Savsku promenadu, a zatim i da skrenu levo u Pop Lukinu ulicu.
Dok su tražile objašnjenje od redara zašto im je kretanje ograničeno, muškarac koji se u prvi mah predstavio kao koordinator bezbednosne grupe, uputio im je neprimerene, seksističke komentare.
“Muškarac koji se predstavio kao koordinator radne grupe za bezbednost najpre je rekao da je zadužen samo za regulaciju prolaza u toj ulici, a potom negirao svoju ulogu rekavši ‘Nisam ja koordinator, nego sam mislio da ti se možda sviđaju koordinatori pa sam se tako predstavio’ “, priseća se Mihajlović.
Targetiranje u medijima i na društvenim mrežama
O negativnim iskustvima i seksističkom tretmanu govori i novinarka Jovana Gligorijević, koja ističe da se atmosfera napada na žene dodatno podgreva u provladinim medijima.
„Informer televizija je prikazivala slike studentkinja FPN-a, komentarisala njihov fizički izgled i seksualizovala ih. To je davalo zeleno svetlo svima koji su skloni takvom govoru“, kaže za Novi magazin.
Gligorijević smatra da su sve učestaliji seksistički komentari na društvenim mrežama ogledalo rastuće krize u društvu.
“Dešava se eksplozija vređanja žena i to u trenutku političke krize i podela, koje se preklapaju s različitim globalnim ideologijama od Andrew Tate narativa do ‘trad wives’ modela. Sve to se preslikava kod nas i žena koja se pojavi u redarskom prsluku biva izložena jezivim komentarima”, navodi naša sagovornica koja je i jedna od osnivačica grupe Novinarke protiv nasilja nad ženama.
Napominje da bi na ovakve internet mizogene pojave trebalo ukazivati i problematizovati ih, te reagovati uklanjanjem i moderiranjem takvih komentara.