Nije dobro što šef kabineta predsednika Srbije, osoba koja je nameštenik i koju postavlja predsednik, dolazi u situaciju da kontroliše i koordinira rad službi bezbednosti, kaže Đorđe Popović, Istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
Da li sadašnje rešenje prema kome je koordinator službi bezbednosti šef kabineta predsednika Srbije, odgovara političkim prilikama u zemlji?
Ovakvo rešenje je propisao Zakon o osnovama službi bezbednosti, u priličnoj meri skrojen po meri potreba političkog trenutka u kome je donošen. Glavni problem je u tome što osoba koja koordinira rad službi bezbednosti, odnosno šef kabineta predsednika Srbije, nije odgovorna nikom osim predsedniku koji ju je postavio. Sa aspekta demokratske i civilne kontrole službi bezbednosti to je kreacija koja potpuno odudara od uobičajenih rešenja.
Da li pri ovakvom rešenju postoji mogućnost zloupotreba?
Prostor za zloupotrebe je ogroman, ali moram reći da je tako bilo i dok je predsednik bio Boris Tadić. Zakon je donet 2009. godine, kada je to politički bilo “zgodno”. Na neobičan način je definisan i položaj Saveta za bezbednost, čije nadležnosti nisu dovoljno precizirane. Savet je pomenut u Zakonu o osnovama službi bezbednosti, ali bez navođenja detalja. Nije navedeno da li članovi Saveta nekome odgovaraju, ima li kontrole nad njima ili nema. To otvara veliki prostor za upliv šefa države i njegovog kabineta u koordinaciju službi bezbednosti.
Pored Saveta i Biroa za koordinaciju službi, postoji i Kancelarija za zaštitu tajnih podataka. Osobu koja vodi tu kancelariju takođe postavlja predsednik. Kancelarija raspolaže svim tajnim podacima i skladišti ih.
Da li je rešenje koje postoji u Srbiji neuobičajeno u odnosu na druge zemlje iz regiona i EU?
Različita su rešenja, ali u svakom slučaju nije baš uobičajeno da ovaj deo nadležnosti nad službama bezbednosti bude potpuno podređen predsedniku i izuzet od demokratske i civilne kontrole. Morao bi u nekom trenutku da se umeša parlament, pogotovo Odbor za odbranu i bezbednost.
De li ovakva situacija može da podstiče politička prepucavanje preko službi bezbednosti?
Definitivno može, a ozbiljno strahujem da će se to dogoditi. To je jedna toliko komotna pozicija da bi je svako koristio. Koristio ju je Tadić, sumnjam da neće i Nikolić želeti isto. Reč je, zapravo, o finom načinu izmeštanja odluka u kabinet predsednika i među njegove savetnike. Imamo moć koja je legalna, ali je van kontrole.
Da li je Srbiji potrebna prava krovna služba bezbednosti ili postoji neki drugi način da se ovi problemi reše?
Nema potrebe za krovnom službom. Potrebno je uvesti mehanizme kontrole, preko Parlamenta, nezavisnih organa poput ombudsmana i poverenika za zaštitu podataka. To su redovni mehanizmi kontrole koji moraju postojati. Pre svega parlament mora da ima mnogo veću ulogu.