Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Patrijarh srpski Irinej je u poslanici poželeo da Uskrs donese veru, nadu, ljubav i večni život, a odnese tugu i smrt.
Patrijarh je pozdravio majke, one koji stradaju i pate, prognane, sve prezrene i ponižene, i sužnje u tamnici, trudbenike i radnike, putnike po suvom, moru i vazduhu, učene i neuke i sve one koji tragaju za večnim smislom i tajnom života, bolesne i napaćene.
“Ovim pozdravom, obradujmo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, koji danas sa nama slave pobedu dobra nad zlom, života nad smrću, Hrista vaskrsloga nad silama tame”, navodi se u uskršnjoj poslanici patrijarha Irineja.