“Svako ko prati ovaj predmet i drži do logičnog razmišljanja je shvatio da je predmet i krivična prijava pokrenuta protiv (predsednika Demokratske stranke Srbije i tadašnjeg predsednik SR Jugoslavije) Vojislava Koštunice”, rekao je Ulemek na suđenju u Specijalnom sudu.
On je kazao da su pripadnici JSO štitili Ustav, zakon i ugled profesije, a da su svedoci u procesu oni koji su zakon i Ustav kršili.
“Nemam od čega da se branim, ali ne želim da učestvujem u farsi”, kazao je Ulemek i ocenio da advokat porodice Đinđić Srđa Popović koji je, kako je kazao, inicijator ove priče, ne prisustvuje suđenju jer ga je inicirao.
Ulemek nije na početku suđenja želeo da se izjašnjava o krivici i navodima optužnice koja ga, sa još osam pripadnika JSO, tereti za organizovanje pobune te jedinice 2001. godine.
Ulemek ni u fazi istrage nije želeo da iznosi odbranu a isto se očekuje i u toku suđenja, jer, kako je novinarima rekao njegov branilac Slobodan Milivojević, on neće komunicirati sa sudom dok mu se ne obezbede adekvatni uslovi u zatvoru za pripremu odbrane.
Optuženima se stavlja se na teret izvršenje krivičnog dela oružana pobuna iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ.
U optužnici se navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Ðinđića, da prekine sa pobunom.
Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput.
Prvi put je to učinjeno 10. novembra na autoputu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom autoputa kroz Beograd kod Sava centra.
Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.
Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.
Krivična prijava protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojsilava Koštunice i načelnika Vojno-bezbednosne agencije Ace Tomića je odbačena, pošto u toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni, osim ubijenog vođe “zemunskog klana”” Dušana Spasojevića.
Kako je u Srbiji krenulo ja se ne bi začudila da crkva zatraži puštanje na slobodu ovog”patriote” i “heroja” jer oni su njih blagosiljali pred pljačkaške pohode na Kosovo i u Bosnu.